Srbija je preuzela predsedavanje Karpatskom konvencijom na Sedmom zasedanju Konferencije potpisnica konvencije (COP7) u Beogradu, na kojoj je obeležena i dvadesetogodišnjica od potpisivanja konvencije sedam država karpatskog regiona od čega su pet članice Evropske unije, a dve imaju status kandidata – Češke, Slovačke, Poljske, Rumunije, Mađarske, Ukrajine i Srbije. Karpatsku konvenciju je 2003. godine ustanovilo sedam zemalja u regionu kako bi zaštitile prirodno i kulturno nasleđe ovog područja uz promovisanje održivog razvoja u Karpatima.
Na otvaranju drugog dana Konferencije učestovala je i zamenica ambasadora Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva, stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, zamenica izvršnog direktora Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) Elizabet Maruma Mrema, šef Sekretarijata Karpatske konvencije Harald Egerer, kao i ministri za životnu sredinu sedam zemalja.
Tema načina zaštite životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih pojava jedno je od gorućih pitanja kojima se EU bavi godinama unazad.
– Predlozi EU, kao što je nedavno usvojeni zakon o lancima snabdevanja bez krčenja šuma i dalji rad na eliminisanju zagađenja, podstaći će našu realizaciju sporazuma Kunming-Montreal. Sporazum je takođe važan podsticaj za multilateralizam, u vreme kada su globalna solidarnost i saradnja potrebniji nego ikad. Sada je vreme da sve zemlje implementiraju okvir Kunming-Montreal kroz domaću i međunarodnu akciju – rekla je zamenica ambasadora.
Zdrav biodiverzitet znači zdrave ljude, sigurnost hrane i vode, a priroda je najbolji saveznik u borbi protiv klimatske krize, zato bi trebalo hitno da se ubrza zelena tranzicija, pređe sa linearne na cirkularnu ekonomiju i smanji zavisnost od fosilnih goriva, istakla je Halačeva.
– Evropski zeleni dogovor je upravo o tome: duboka transformacija EU u modernu, resursno efikasnu i konkurentnu ekonomiju, koja osigurava da nema emisija gasova koji prave efekat staklene bašte do 2050. godine; ekonomski rast odvojen od korišćenja resursa; nijedna osoba i nijedno mesto nije ostalo iza sebe – kazala je zamenica ambasadora EU.
Ona je ohrabrila sve strane da na konferenciji rade na zaštiti Karpata, kao dela evropskog i globalnog ekosistema.
– Samo zajedničkim radom, na osnovu naučnih podataka, uz jasne programe i solidno finansiranje, možemo postići rezultate – istakla je Plamena Halačeva.
Ministarka za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović istakla je da Karpatska konvencija i protokoli doprinose očuvanju prirode, ali i saradnji sa regionom i na globalnom nivou.
– Karpatska konvencija i njeni protokoli moraju biti iskorišćeni u svim sektorima – poljoprivredi, turizmu, obrazovanju, ali i u životu – kazala je ministarka Vujović.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, navela je da uživa dugi niz godina u Srbiji koja je „zemlja istorijske i prirodne lepote“, pa je za nju kao ljubiteljku prirode – ovde ugodan boravak.
Iako se, zbog pandemije korona virusa, sve u svetu promenilo od prethodnog zasedanja Karpstske konvencije, koordinatorka UN je istakla da je svet upravo u tom periodu uvideo važnost zaštite prirode, a postalo je jasno da energija treba da bude obnovljiva.
Zamenica izvršnog direktora Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) Elizabet Maruma Mrema navela je da iako je ova konferencija u duhu proslave 20. godišnjice potpisivanja konvencije, „ipak moramo još naporno raditi“.
– Ukoliko se ne sačuva karpatski region, Evropa je u opasnosti – navela je Elizabet Maruma Mrema.
Foto: EU INFO MREŽA, Tanjug
