Smiljomanija u Hercegovini definitvno je stvar prošlosti. Posle nekoliko godina euforije oko ovoga posla i sadnje smilja na hiljadama hekatara, sada se došlo u fazu gde čak ni jesenja berba nije obavljena.
– Nije bilo razloga da se smilje bere jer ga više nemamo kome prodati. Zadnja berba je bila početkom leta i mislim da je to zadnja veća berba ove biljke u Hercegovini. Cene su u celosti potonule, otkupa skoro više i nema, a veliki broj plantaža je napušten. Jednostavno, ljudi više nisu imali matematičku logiku da se bave ovim poslom – kaže jedan od sagovornika portala pogled.ba, koji je želeo da ostane anoniman.
Drugi sugovornik je potvrdio kako i on nije realizovao drugu berbu niti je „palio“ destileriju posle letne berbe.
– Prodao sam ulje koje sam imao, ali me zaboli stomak kada se setim po kojoj ceni smo davali ulje. Ona je bila tri puta manja nego kada smo počeli raditi ovaj posao. Sušno razdoblje nije dopustilo smilju da ponovo naraste za jesenju berbu, a i da je naraslo ne bi ga brali jer više nemamo kome prodati ulje – kaže on i dodaje kako je priča oko smilja u Hercegovini propala onda kada su ljudi odlučili posaditi ovu biljku na hiljadama hektara, a nisu imali rešeno pitanje otkupa i prodaje velikih količina ulja.
– Svi su se nadali kako će veliki kupci doći i moliti nas da im damo naše ulje. Takođe, svi su očekivali kako će država pomoći u traženju kupaca. Ništa od toga se nije dogodilo. Na kraju će opstati samo oni koji imaju partnerski status sa strancima, odnosno, koji su dopustili da im stranci kao suvlasnici uđu u firme. Takođe, u budućnosti mogu opstati i oni koji imaju dugoročne ugovore i koji su spremni spustiti cenu u tolikom meri da rade na rubu isplativosti. Svi ostali će morati naći neki drugi izvor prihoda – poručuju sagovornici sajta pogled.ba.
Hiljade plantaža ove biljke u Hercegovini sada je napušteno. Mnogi koji su ušli u ovaj posao, smilje su videli kao zadnju šansu za opstanak na ovom prostoru. Druga opcija im je bila Nemačka, Irska ili neka druga strana zemlja i mnogi su već primenili plan B i otišli u strane države.
Smiljomanija je i velika opomena da se slična priča ne sme ponoviti. Svaka iduća priča, kao što je bilo smilje u Hercegovini, mora biti realizovana na sasvim drugi način. Iza projekta mora stati država, mora postoja strategija i ljudi koji vode ceo projekt. Inače ćemo opet gledati scenario kakav je Hercegovina doživela sa smiljem i eteričnim uljem od ove biljke.
Izvor: pogled.ba
Foto: Pixabay
