Kategorije sadnog materijala i sadnja voćaka

386

Sadnice umerenokontinentalnih vrsta voćaka i jednogodišnji kalemovi vinove loze u našim klimatskim uslovima mogu se saditi tokom mirovanja voćaka, u periodu novembar-april.

Upravo u ovom periodu sadni materijal je i obezbeđen u našim rasadnicima. Jesenja sadnja ima najveću prednost u voćarstvu i to najpre na lakšim zemljištima i u krajevima gde su jeseni blage i suvlje. Razlog tome je što su voćke i vinova loza posle sadnje tokom jeseni obezbeđene dovoljnom količinom vlage, a na korenu se do proleća razvija dovoljan broj apsorpcionih žila koje obezbeđuju intenzivan porast sadnici sa kretanjem vegetacije. Time je prijem sadnica maksimalan (100 %).

Sadnja sadnog materijala moguća je i tokom cele zime, ali samo u onim danima kada nema mrazeva. Poželjno je ipak zimsku sadnju obaviti što ranije kako bi se posađenim biljkama obezbedilo što više zemljišne vlage i time obezbedio uspešan prijem.

Na težim zemljištima, usled prevelike jesenje prevlaženosti zemljišta, sadnju sadnica trebalo bi obaviti rano u proleće (pre 1. aprila). Kasnija prolećna sadnja, međutim, vrlo je rizična i zahteva češće zalivanje i negu sadnog materijala tokom vegetacije. Kod vinove loze proleće je glavna sezona sadnje, delom i zbog toga što se najveća količina kalemova dobija sobnim kalemljenjem tokom zime. I ovde važi pravilo da se na lakim, propusnim i peskovitim zemljištima sadnja kalemova treba obaviti ranije u proleće, a na težem zemljištu docnije, pošto se ono teže oceđuje.

Potencijalna mogućnost krađe sadnog materijala naterala je proizvođače voća da se češće odlučuju za što kasniju prolećnu sadnju, uz obavezno fiziško obezbeđenje posađenih parcela i veću negu sadnica tokom prve vegetacije. Ovakva situacija, sa često neizvesnim ishodom u pogledu uspešnosti prijema posađenih sadnica, može se prevazići sadnjom kontejnerskog sadnog materijala voćaka do kasno u proleće. Kalemovi vinove loze proizvedeni u staklenicima i plastenicima uz primenu kartonažne tehnike mogu se saditi još duže tokom vegetacije, počev od juna do prve polovine oktobra meseca.

Sadnji sadnog materijala prethodi obeležavanje mesta za sadnju i kopanje jamića. Veličina rupe za sadnju zavisi od prethodne pripreme zemljišta za sadnju. Na dobro pripremljenim parcelama jamići su manjih dimenzija (oko 0,5 m u prečniku i po dubini), dok je na slabo pripremljenim zemljištima za sadnju kao i ledinama potrebno iskopati veće rupe (širine oko 1 m). Kod vinove loze čokoti se sade na dubinu u rasponu 25-60 cm, zavisno od mehaničkog sastava zemljišta. Suva i peskovita zemljišta zahtevaju dublju sadnju, a zbijena i teška zemljišta pliću.

Mehanizovana sadnja sadnog materijala (hidroburom, svrdlima) pokazala je 6-10 puta veću proizvodnost u odnosu na ručnu sadnju, s obzirom da je dnevni učinak samo jedne ovakve mašine na nekoliko hektara.

Hidrobur je relativno jednostavne konstrukcije. Sastoji se od metalnog injektora sa slavinom i creva koji ga spaja sa rezervoarom za vodu (obično je to rezervoar atomizera ili prskalice). Njegova prednost je u tome što prilikom obrazovanja rupe pod pritiskom vode dobro natopi jamić sa 3-5 l vode, tako da posle sadnje nije potrebno zalivati sadni materijal.

Pre same sadnje koren voćaka trebalo bi malo prekratiti i potopiti u rastvor smeše zemlje i balege (odnos 3:1) kome se dodaje rastvor nekih od standardnih fungicida (npr. ortocid-0,3 % rastvor), a sve u cilju zaštite od prouzrokovača bolesti, kao i boljeg kalusiranja preseka. Na zamorenim zemljištima preseci i oštećenja na korenu sadnica predstavljaju ulazno mesto za prodor raka korena Agrobacterium tumefaciens. Na peskovitim zemljištima takođe trebalo bi po dnu jamića rasuti neki od zemljišnih insekticida (Gamit, Galition, Foksim, Geocid, Counter i dr.) radi suzbijanja larvi žilogriza (Capnodis tenebrionis) koji se poslednjih godina prenamnožio u našim voćarsko-vinogradarskim rejonima.

Novembar je vreme početka sezone prodaje sadnog materijala voćaka i kalemova vinove loze u našim rasadnicima. S obzirom na prednosti koje donosi jesenja sadnja, kao i na činjenicu da od kvaliteta sadnog materijala zavisi i uspešnost prijema sadnje, neophodno je prilikom kupovine sadnica obratiti pažnju na niz detalja.

Sadni materijal trebalo bi nabavljati samo od renomiranog proizvođača sa višegodišnjom uspešnom proizvodnjom. To predstavlja garant kvaliteta, kako u pogledu sortnosti, tako i u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala. U slučaju kupovine veće količine sadnog materijala ovaj kvalitet se i praktično treba potvrditi njegovim vizuelnim pregledom u rastilima i matičnjacima od strane kupca tokom vegetacije.

Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, donetom 2005. godine uvedene su 4 kategorije sadnog materijala, od kojih se sledeće 2 pojavljuju u prodaji u našim rasadnicima:

– Sertifikovan sadni materijal – reprodukcioni materijal nastao od osnovnog sadnog materijala. Namenjen je za proizvodnju sertifikovanih sadnica ili za proizvodnju standardnog sadnog materijala. U prometu je označen etiketom plave boje

– Standardni sadni materijal je reprodukcioni sadni materijal dobijen umnožavanjem materijala od sertifikovanih sadnica, a koristi se za proizvodnju standardnih sadnica. Nosi etikete narandžaste boje. Standardni sadni materijal koji je nastao umnožavanjem materijala od standardnih sadnica u prometu je obeležen etiketom narandžaste boje sa posebnom oznakom S-A

Kvalitet sadnog materijala podrazumeva i razvijenost sadnica koje se često ne poštuje, naročito kod sertifikovanog materijala iz uvoza. Za podizanje zasada trebalo bi koristiti jednogodišnje sadnice prve klase koje su dobro zdrvenele, imaju očuvane pupoljke i što pravije deblo. Korenov sistem treba da ima najmanje 5 skeletnih žila dužine preko 20 cm (kod sadnica oraha i kruške dozvoljena su 3 skeletna korena) i masom sitnih apsorpcionih žilica. Debljina sadnice iznad korenovog vrata treba da je 10 cm. Visina nadzemnog dela sadnica jabuke, kruške, dunje, šljive, trešnje, kajsije i badema mora da iznosi najmanje 1 m, kod sadnica breskve, višnje, kruške na podlogama dunje, leske i jabuke na slabo bujnim vegetativnim podlogama najmanje 70 cm, a kod oraha 40 cm. Od velikog je značaja (naročito kod sadnica jabučastog voća) postojanje prevremenih grančica, jer one omogućuju vrlo brzo stupanja na rod zasada podignutog sa ovakvim sadnim materijalom.

Iako su po našoj zakonskoj regulativi sve sadnice voćaka kategorije standard I klase, u EU sadnice pretežno jabučastog voća sa što većim brojem prevremenih grančica su cenjenije i dobijaju i veću kategoriju (A + do A 2+). Ovakve sadnice mogu doneti rod već u prvim godinama nakon sadnje.

U tehnološkom smislu kao standard savremene kvalitetne sadnice uzima se sadnica proizvedena knip-metodom. Ovaj postupak sastoji se u sledećem: tokom zime izvodi se sobno kalemljenje engleskim spajanjem pri čemu se podrazumeva da su i podloga i plemka zdravi i fizički dobro razvijeni. Nega u toku vegetacije je standardna. U proleće naredne godine sadnica se skraćuje na 70 cm, zatim se svi pupoljci odstranjuju osim vršnog. U toku vegetacije razvije se kvalitetna sadnica sa prevremenim grančicama visine oko 1,5 m čijom sadnjom se omogućuje podizanje intenzivnih savremenih zasada na malim rastojanjima, sa prinosom već u prvoj godini i kasnijim visokim prinosima. Prednost knip-metoda proizvodnje sadnica ogleda se i u tome što se umesto ostavljanja vršnog pupoljka može okalemiti neki posrednik, posebno za krušku.

Sadnice proizvedene knip tehnikom su sadnice stare dve godine sa krunom starom jednu godinu.

Predmet prometa u rasadnicima mogu biti i dvogodišnje sadnice. One treba da imaju formiranu krošnju sa 5 letorasta, a prečnik ovakvih sadnica ispod 1. ramene grane mora biti najmanje 12 mm. Korenov sistem treba da je dobro razvijen, sa 3-5 žila dužine veće od 20 cm. Visina debla se kreće u rasponu 40-120 cm, zavisno od vrste, podloge i sorte. Dvogodišnje sadnice se mogu iskoristiti za sadnju na okućnici i u drvoredima, kao i za podizanje zasada.

Jednogodišnji lozni kalemovi I klase trebalo bi da imaju 3-5 žila čija debljina pri osnovi ne sme biti manja od 3 mm, dok prečnik korenovog struka treba da je 7-12 mm.

Na tržištu su prisutne i druge vrste sadnog materijala za podizanje zasada: razne vrste podloga koje proizvođači mogu saditi na stalno mesto i na njih kalemiti plemke, zatim okulanti (okalemljene podloge sa najmanje 3 skeletne žile dužine 15 cm i nadzemnim delom visine 30 cm i prečnika 6 mm iznad spojnog mesta), živići jagode (kategorija A- do A++ shodno razvijenosti korena i prečnika korenovog vrata), izdanci maline i kupine, ožiljene reznice ribizle, ogrozda (sa najmanje 3 letorasta dužine 25 cm), kao i razne vrste kontejnerskog sadnog materijala.

Za agrotv.net: dr Dejan Marinković, PSSS Beograd

Foto: Envato


reklama