Zbog kratke vegetacije i dobre otpornosti na niske temperature, keleraba je pogodna kao predkultura ili kao kultura između redova salate i spanaća.

Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom, bele boje (delikates, bačka bela, korist, kolpak).

Najbolje vreme za setvu je kraj avgusta za kasnu jesenju proizvodnju, odnosno kraj decembra – početak januara za ranu prolećnu proizvodnju.

Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim lejama i sadi se u fazi 4-5 obrazovanih listova. Za prolećnu proizvodnju rasad se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35-40 dana od njegovog nicanja. Priprema zemljista je ista kao i za kupus.

Keleraba se sadi u guste redove, na rastojanju 25×20-25 cm. Nega je ista kao i za kupus. Pri gajenju kelerabe temperatura se mora održavati iznad sedam stepeni, jer u suprotnom veći procenat biljaka prolazi stadijum javorizacije (na temperauri od dva do sedam stepeni) i daje generativne organe (cveta). Čak i kratkotrajna visoka temperatura dovodi do značajnih oštećenja. Optimalna temperatura u januaru je 10-12 stepeni danju i 6-8 stepeni noću, u februaru i novembru 12-15 stepeni, odnosno 8-10 stepeni noću, U martu, aprilu i oktobru optimalna dnevna temperatura je 15-18 stepeni, odnosno 10-12 stepeni noću, a u decebru 8-10 stepeni danju i 4-6 stepeni noću.

Keleraba nije osetljiva na nedostatak svetlosti, a zahteva vlažnost zemljišta od oko 70% PVK. Najčešće se prvo obilno zalivanje obavlja uz sadnju (30-40 l/m2), a zatim pri obrazovanju zadebljanog stabla (sa 20 l/m2).

U fazi obrazovanja zadebljanog stabla obavlja se prihranjivanje sa 20-40 g/m2 azota, s tim da se pri gajenju na zemljištima manje plodnosti, pred sadnju, đubri sa 50-60 g/m2 NPK đubriva.

Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva krajem novembra i početkom decembra, a iz prolećne od kraja februara do kraja aprila. Prinos zavisi od sorte i vremena ubiranja i kreće se od 0,5 do 3 kg/m2.

Proizvodnja semena kelerabe je ista kao kod kupusa. U prvoj godini se proizvode izvodnice koje se krajem oktobra sade na stalno mesto. Izvodnice se sade u brazde na rastojanju 80—100 cm sa rastojanjem u redu 25—30 cm. Biljke se zagrću zemljom. Prinos semena je 200 do 300 kg/ha.

Keleraba je dobra za jačanje imuniteta jer sadrži vitamin C, koji takođe podstiče apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom. Pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Utiče na stabilizaciju nivoa šećera u krvi, pa se preporučuje kod ljudi koji boluju od hipoglikemije i dijabetesa. Redovnim konzumiranjem kelerabe smanjuje se i rizik od pojave kamena u bubregu, pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva, pozitivno deluje na zdravlje kostiju, limfni sistem, vezivno tkivo, zube i desni.

Foto: Pixabay