Kod nas i ne toliko, ali u zapadnoevropskim zemljama kelj se masovno gaji, a za ishranu se koristi lisnata glavica na načine kao i običan kupus.

Kelj je kultura umereno tople i vlažne klime koja veoma dobro podnosi mrazeve, pa je zato ovo povrće pogodno za kasno jesenju i zimsku potrošnju.

Veoma lako podnosi mrazeve do minus 10 stepeni, a podnosi i kratkotrajne mrazeve od minus 15 do minus 20 stepeni bez značajnog oštećenja. Za naše uslove kelj je veoma zahvalna kultura, jer se može gajiti kao druga kultura posle skidanja ranih povrtarskih ili ratarskih useva, ali se mora imati u vidu njegova prilično duga vegetacija.

Gajenjem kelja u smeni sa drugim kulturama obezbeđuje se veoma intenzivno korišćenje zemljišta. Gaji se najčešće iz rasada, mada se može proizvesti i direktnom setvom iz semena.

Pri proizvodnji iz rasada, može se sejati u martu i aprilu u različitim vrstama zaštićenog prostora da bi se rasadio u aprilu ili maju za letnju, odnosno jesenju potrošnju. Međutim, u našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva vrši krajem maja, a rasađuje krajem juna ili početkom jula. Sadnja ne sme da kasni jer ako se zakasni glavice ostaju sitnije i nedovoljno formirane, uz to su slabijeg kvaliteta.

Pre sadnje zemljište bi trebalo obraditi i po mogućnosti uneti 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Ukoliko se unese stajnjak, potrebno je uneti i mineralna đubriva u količini oko 100 kg azota, 80 kg fosfora (u vidu R2O5) i oko 120 kg kalijuma (u vidu K2O) po hektaru. Ukoliko se ne unosi stajnjak, mineralna đubriva trebalo bi uvećati za 20 do 30%. Do sadnje treba uneti 1/2 azotnih i celokupnu količinu fosfornih i kalijevih đubriva. U prihrani treba uneti drugu polovinu azota i to u vreme dobro razdvojene rozete listova.

Uspeh u proizvodnji kupusnjača u velikoj meri zavisi od kvalitetnog rasada. Da bi ostvarili kvalitetan rasad trebalo bi setvu obaviti na lepo pripremljenoj i neđubrenoj leji sa po 2,5-3 g semena po m2. Posle setve seme se pokriva kompostnom smešom u debljini 1-1,5 cm. Nakon setve potrebno je izvršiti i obilnije zalivanje.

Pored setve na leji, rasad kupusnjača se može sejati i sejalicama (razmaku redova oko 30-50 cm) i tada se može vršiti međuredna kultivacija. Pri ovakvoj setvi se dobija rasad boljeg kvaliteta. Ovakva setva je moguća jer prostora uvek ima dovoljno, pa se ne mora primenjivati gusta setva na leji.

Rasad se sadi na razmak između redova 70 – 100 cm, a u redu oko 50 cm. Pre sadnje trebalo bi u zemljište inkorporirati herbicid (npr. Treflan u količini 2 kg/ha). U toku vegetacije, kod kelja se primenjuju uobičajene agrotehničke mere, kao i kod ostalih kupusnjača. Trebalo bi ga redovno navodnjavati, međuredno obrađivati i jednom prihraniti.

Zaštita od štetočina je ista kao i kod ostalih kupusnjača. Kod kelja, u sušnim uslovima, značajniji problem mogu biti lisne vaši koje se suzbijaju sistemskim insekticidima.

Od rasađivanja do berbe, u uslovima navodnjavanja, trebalo bi da prođe oko četiri meseca.

Na malim površinama u baštenskoj proizvodnji berba može da počne u oktobru, pa da traje do januara, izuzetno i do proleća, jer je veoma otporan na niske temperature. Na velikim površinama kelj se bere jednokratno u novembru, najčešće ručno odsecanjem ili kidanjem glavica, mada u svetu postoji i uređaj za mašinsko branje.

Izvor: dipl. inž. Milan Damljanović, PSSS Čačak

Foto: Pixabay