Pčelari u Kikindi i okolini, posle suncokretove paše, imaju razloga da budu zadovoljni. Vrcanje meda je završeno, a prosek roda je oko 40 kilograma po košnici. Pored toga, nakon više od 20 godina na području najvećeg grada severnog Banata ponovo postoje i određene količine bagremovog meda. Najveći problemi, prema mišljenju kikindskih pčelara, i dalje ostaju niska otkupna cena i falsifikovani med.
Posle teške jeseni i zime, kada su se pčelinja društva gotovo gubila, u Kikindi i okolini došli su lepi dani za pčelare. Završena suncokretova paša bila je i više nego uspešna, što pokazuje i količina meda koja se vadila iz košnica.
– Prosek je oko 40 kilograma po košnici, što nismo imali godinama unazad, posebno kada smo imali stravična trovanja. Ovo je izuzetno, a napokon je i kod nas „zamedio“ bagrem. Posle 20 godina i mi pčelari sa teritorije Kikinde možemo da se pohvalimo da imamo određene količine bagremovog meda. Količine nisu velike, jer govorimo o oko četiri kilograma po košnici, ali za nas predstavljaju veliku sreću – priča Saša Čolak, pčelar iz Banatskog Velikog Sela.
Dobar rod, nakon suncokretove paše, došao je kao prava nagrada za pčelare u Kikindi, koji se godinama bore sa različitim problemima, od trovanja, masovnih pomora, do najezda osa. Sada je zadatak plasirati med na tržište.
– Trenutno se priča o ceni o 2,25 do 2,5 evra po kilogramu suncokretovom medu, što je cifra kojom ne možemo biti zadovoljni. Ipak, na cenu utiču i svetsko tržište. Sad nam je bitno da ne dolazi do falsifikovanja meda, jer to je ono što nama pravi veći problem od same cene – dodaje Čolak.
Pčelare sada čeka posao priprema košnica za zimski period. On obuhvata tretman protiv parazita, zatim procena rezerve hrane i potencijalna prehrana. Cilj je da se pčelinja društva što bolje zaštite od svega što može da ugrozi narednu sezonu, za koju se nadaju da će biti makar jednako uspešna kao ova.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay, Envato