Uvozna jagoda u marketima u Srbiji trenutno se može naći po ceni od 160 dinara za 250 grama, dok se na pijacama pakovanje od 500-600 grama prodaje za 350 do 400 dinara, što znači da kupci u proseku za kilogram ovog voća moraju da izdvoje između 700 i 800 dinara.
Prve domaće jagode iz plastenika na tržište obično stižu između 15. i 25. aprila, a proizvođači očekuju da će se njihova cena, kao i prethodnih godina, kretati između 500 i 600 dinara po kilogramu.
– Trenutno je visoka cena jagoda jer je u pitanju rana proizvodnja. Jagode se trenutno beru u mediteranskom području, Italiji i Španiji, a kod nas roba uglavnom dolazi iz Grčke i Turske, verovatno će biti i uvoza iz Albanije. Svakako, potrošači su upoznati sa kvalitetom robe koja dolazi iz inostranstva. U proteklih pet godina početna cena domaće jagode iz plastenika bila je između 500 i 600 dinara po kilogramu i mi očekujemo da će ona ostati na tom nivou i ove godine. Čim počnu da se pojavljuju prve jagode sa otvorenog polja cene krenu da padaju, pa na malo budu oko 400-500 dinara i tako do 10. maja, kada se spuste na 250-300 dinara – kaže za biznis.rs proizvođač Slađan Đurđević iz Vrbovca kod Smedereva.
Dok završavaju poslove održavanja pred početak predstojeće sezone, proizvođači su u neizvesnosti jer ne znaju kako će teći sam plasman robe zbog sukoba Rusije i Ukrajine.
– Trenutno, prema mojim informacijama, izvoz nekih drugih roba poput jabuka i sličnih proizvoda teče za sada preko Poljske ka Rusiji nesmetano, tako da nas to donekle ohrabruje. Mi nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, pa se nadamo da će biti velika potražnja i da će samim tim i naši izvoznici, a i proizvođači, iskoristiti tu situaciju i popuniti neke eventualne nedostatke na njihovom tržištu – ističe Đurđević.
Inače, Rusija je jedan od velikih uvoznika svežih jagoda, a ovo voće iz naše zemlje pretežno se izvozi kao konzumna jagoda, i to više od 90 odsto, zbog čega nije podložno nekom dužem čuvanju i važno je naći adekvatno tržište.
– Do sada je najveći deo robe odlazio upravo za Rusku Federaciju, nadamo se da će tako biti i ove sezone i od toga će dosta zavisiti i sama cena. Cela poljoprivreda jako trpi u ovom trenutku i što se tiče neke minimalne cene na veliko koja će pokriti troškove ona već sada dolazi na 1,5 evro po kilogramu. Sve ispod toga za proizvođače je gubitak. S druge strane, javlja se i problem radne snage koja je iz godine u godinu sve skuplja i teže dostupna, pa se teško dolazi do kvalitetnih berača – dodaje Slađan Đurđević.
Kada je reč o samoj proizvodnji, on ističe da je tehnologija unapređena i dobro savladana. Većina zasada koja se podiže u Srbiji je savremena, dosta novca se ulaže u samu proizvodnju, uprkos skoku cena đubriva, materijala i nafte.
– Ja imam dva hektara na otvorenom polju i jedan hektar u plastenicima, što je velika površina za naše uslove, i nadamo se najboljem. U jagodu mora da se ulaže i mora da se održava. Proizvođači su u nedoumici, šta dalje i koliko ulagati, jer se plaše neizvesnosti zbog plasmana. Ako ne bude uslova za izvoz sigurno će biti problema na tržištu ili će se javiti velika količina robe koja je daleko iznad nekih naših potreba na tržištu i to će sigurno uticati na cenu. No, nadamo se da će postojati veća potražnja, što je realno očekivati, pa će samim tim i cena opravdati sve troškove i rizik koji nose proizvođači jagoda – zaključuje Đurđević.
Kako bi ostvarili dobru zaradu proizvođači pre svega moraju da rade na visokim prinosima. Kada je reč o prinosima po hektaru, Đurđević objašnjava da jedan hektar jagoda već u prvoj godini posle sadnje može da rodi između 25 i 30 tona, ako se primeni puna agrotehnika i zasad podigne blagovremeno.
– To je očekivani prinos. Međutim, većina zasada u Srbiji ima manje prinose iz raznih razloga, najčešće zbog neadekvatnog podizanja i lošeg sadnog materijala. Mi se trudimo da dobrim sadnim materijalom i podizanjem zasada na vreme ostvarujemo i dobre prinose, što je bitno u prvoj godini – ističe Đurđević.
Zasad se, prema njegovim rečima, eksploatiše barem dve godine, odnosno dve sezone branja.
– Za neke dve sezone obično uberemo oko 50.000 kilograma – ističe on.
Izvor: biznis.rs
Foto: Freepik, Unsplash
