Vuna u Srbiji danas ima gotovo simboličnu vrednost, dok trošak njenog dobijanja višestruko premašuje prihod koji uzgajivači mogu da ostvare. Kilogram vune plaća se oko 35 dinara, dok šišanje jedne ovce košta između 400 i 450 dinara. Uz to, otkupa gotovo da nema, pa vuna često završava kao otpad.
Stručnjak za ovčarstvo i uzgajivač Miloš Janković rekao je za RTS da je upravo nepostojanje organizovanog otkupa jedan od najvećih problema sa kojima se domaći ovčari suočavaju.
– U našim krajevima otkupa vune nema, baca se. Kratak period je bio njenog izvoza i bila je kakva-takva cena, ali sada nema nikakvog otkupa – naveo je Janković.
Prema njegovim rečima, vuna ima široku primenu, između ostalog u tekstilnoj i građevinskoj industriji, gde može da se koristi kao prirodni izolator. Međutim, dok se u Srbiji baca, deo proizvoda od vune se uvozi.
Problem nije samo ekonomski već i ekološki. Vuna se odlaže na deponijama, ali završava i u prirodi, pored reka i potoka, što dodatno opterećuje životnu sredinu.
Janković, koji se bavi ovčarstvom u Donjoj Sabanti kod Kragujevca, smatra da proizvođači u sadašnjim uslovima moraju da menjaju način poslovanja i da se više usmere na preradu i prodaju gotovih proizvoda.
– Krajnji proizvod je važan kada živite na selu. Ko se i dalje odlučuje za taj put, neka se potrudi da plasira krajnji proizvod, to je jedino rešenje – istakao je Janković.
Njegovo domaćinstvo se zbog toga preusmerilo na preradu mesa i proizvodnju ovčijih proizvoda, čime pokušava da veću vrednost zadrži unutar gazdinstva.
Govoreći o iskustvima iz drugih zemalja, Janković je naveo da se vuna u Engleskoj koristi za proizvodnju đubriva i u građevinarstvu, dok je tokom boravka u Skandinaviji imao priliku da vidi i tradicionalnu preradu vune pustovanjem.
– Više se vuna koristi u Evropi, iako bi trebalo da smo zemlja vune – rekao je Janković.
Problem sa vunom tako pokazuje i širi izazov domaćeg ovčarstva – proizvodnja sama po sebi sve teže obezbeđuje dovoljnu zaradu, pa je za opstanak gazdinstava sve važnije da se sirovina preradi i na tržište izađe sa proizvodom veće vrednosti.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay