Kju groznica se, kako stručnjaci kažu, ne može suzbiti i iskoreniti, a za nju se već odomaćio naziv „balkanski grip”. Sve države odakle se uvoze žive životinje, među kojima je i Crna Gora, obavezne su da svojim zdravstvenim uverenjem garantuju da su one zdrave.
U Srbiji je ove godine registrovano nekoliko slučajeva kju groznice kod goveda i ovaca, i u skladu sa tim Uprava za veterinu preduzima sve neophodne mere shodno propisima, rekli su za „Politiku” u Ministarstvu poljoprivrede povodom informacije koja je odjeknula u regionu da su na farmama u Nikšiću i Danilovgradu nedavno potvrđeni slučajevi ove bolesti životinja i da je 14 krava eutanazirano.
U međuvremenu iz crnogorske nadležne službe saopšteno je da pojava kju groznice u toj zemlji nije alarmantno stanje i ništa što se ne dešava inače u ovom periodu godine, ali uvek postoji zabrinutost kada je reč o zoonozama, odnosno bolestima koje se sa životinja prenose na ljude.
Kako je pojašnjeno, tokom leta bolest se pojača, sa hladnim danima pada. Kju groznica je prisutna već godinama u Crnoj Gori i ne može se suzbiti i iskoreniti, a već se za ovu bolest odomaćio naziv „balkanski grip”. Inače, postoji i vrlo jeftina vakcina koju je odobrila Evropska unija i u ovoj zemlji se o tome razmišlja kao opciji.
Ipak, u Srbiji postoji predostrožnost, i kako nam je objašnjeno u resornom ministarstvu, sve države odakle se uvoze žive životinje, među kojima je i Crna Gora, obavezne su da svojim zdravstvenim uverenjem garantuju da su životinje zdrave i da potiču iz stada koja, u poslednjih 12 meseci, nisu imala kju groznicu.
Prema objašnjenju stručnjaka, kju groznica je akutno bakterijsko oboljenje praćeno visokom temperaturom i može se javiti i kod životinja i kod ljudi. Početak može biti iznenadan, praćen drhtavicom, glavoboljom, slabošću, malaksalošću i obilnim znojenjem. Postoje velike razlike u težini kliničke slike i u trajanju oboljenja. Prijavljuje se na svim kontinentima. Realno obolevanje je češće nego što se prikazuje zbog blagog toka bolesti kod mnogih. Endemska je u predelima u kojima postoje životinje – rezervoari uzročnika, izazivajući oboljenje među veterinarima, mesarima, uzgajivačima ovaca, povremeno mlekarima i poljoprivrednicima.
Epidemijski se javlja među radnicima zaposlenim u skladištima, pogonima za pakovanje mesa, uzgajalištima, laboratorijama za dijagnostiku.
U Srbiji je poslednja epidemija prijavljena 2012. godine u selu Noćaj u opštini Sremska Mitrovica i to kod najmanje 29 pacijenata, od kojih je polovina hospitalizovana, a kod većine obolelih je dijagnostikovana atipična pneumonija.
Izvor: Politika
Foto: Camilo Pinaud on Unsplash; Mihail Macri on Unsplash; Stijn te Strake on Unsplash