Klimatske promene utiču na to da u Srbiji postaje sve toplije, a prema pesimističkom scenariju, do 2060. godine količina padavina u našoj zemlji će se smanjiti za 14,10 milimetara po dekadi, što je oko 7-8% manje u odnosu na 1990-e godine, podaci su FAO izneti na skupu povodom globalnog zagrevanja.
Kako je objašnjeno, globalno zagrevanje će prouzrokovati velike promene u vrednostima različitih klimatskih varijabli, kao što su količina padavina, temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha i insolacija.
Nacionalne strategije, službena komunikacija sa UNFCCC-om i postojeći okvir politike Vlade Srbije potvrdili su da su sektor poljoprivrede i vodni resursi među najugroženijima zbog klimatskih promena u Srbiji.
Povodom globalnog zagrevanja i loše klimatske prognoze za našu zemlju, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (ERBD) održale su onlajn radionicu pod nazivom „Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i vodne resurse u Republici Srbiji“.
Na skupu su eksperti FAO-a prezentovali i objasnili istorijske trendove promena klimatskih varijabli, kao i projekcije za sledećih nekoliko decenija, koje su opisane u Atlasu, izrađenom u okviru projekta „Podrška razvoju strategije navodnjavanja u Srbiji“, koji je ova organizacija realizovala uz podršku ERBD-a.
Specijalista FAO za geoprostorne i klimatske promene, Tales de Olvil rekao je na prezentaciji da visoke temperature izazvane globalnim zagrevanjem u Srbiji izazivaju sve veći broj sušnih dana i tropskih noći, što se umnogome održava na useve i vegetaciju, a samim tim i na čitav poljoprivredni sektor.
„Srbija je sve toplija – u proseku se temperatura poveća od 0,29 do 0,48 stepena Celzijusa po deceniji, a maksimalno povećanje ide do 0,82 stepena Celzijusa“, naveo je on i dodao da povećanja temperature utiču na to da su zime sve blaže sa malom količinom padavina.
Kada je reč o padavinama, prognoza je da će se zbog visokih temperatura do 2060. godine količina padavina smanjiti za oko 14 milimetara po dekadi, što je 7,8 odsto manje u odnosu na 90-e godine.
Specijalista FAO za prirodne resurse i upravljanje životnom sredinom Viktoar de Vever navela je da su prema ovakvim podacima najranjiviji sektor poljoprivreda i voda, koje je sve manje zbog isparenja i manje padavina. Objasnila je da su potrebe za vodom sve veće i da trpi poljoprivreda, jer je zemlja suva, usevi rastu sporije, biljke preživljavaju stres, a i pomeraju se periodi sejanja i klijanja biljaka.
De Vever se takođe osvrnula na činjenicu da se zbog visokih temperatura povećala emisija štetnih gasova, pa je donesen plan da se do 2050. njihova emisija smanji za 80%, kako bi do 2070. naša zemlja bila neutralna po pitanju aerozagađenja. Dodala je da nedostatak padavina i promena teperature utiču i na štetočine i bolesti koje napadaju biljke, te se tako, zbog blažih i kraćih zima, u Srbiji pojavila azijska mramorasta buba koja napada paradajz, jabuku i grožđe.
Posledice globalnog zagrevanja na poljoprivredu i floru u Srbiji, kako je rečeno na radionici, mogu se sprečiti i ublažiti ukoliko se preduzmu mere za adaptaciju i i izgradnju kapaciteta za čuvanje vode. Ukoliko se voda od otopljnog snega i padavina čuva tokom cele godine za sušne periode nivo problema izazvanih visokim temperaturama bi se sveo na minimum.
Stručnjak FAO za ekonomske planove Stiv Gos objasnio je da zadržavanje i skladištenje vode iziskuje određene troškove, i istakao su da klimatske promene deo naše sadašnjosti, tako da se ulaganja u sprečavanje njihovih posledica moraju što pre realizovati kako u svetu, tako i u Srbiji.
„Investicija i dizajniranje sistema koji će nam omogućiti zadržavanje vode je najvažnija u narednih 20-30 godina“, kazao je on.
Kako bi se obezbedila sigurna budućnost u našoj zemlji, govornici su se složili da je neophodno da se što pre nađe način da se zadržava voda koju „dobijamo sa neba“.
