Jabuka se, kao voćna vrsta zastupljena širom sveta, prilagodila različitim geografskim i klimatskim uslovima. Ipak, neke odlike lokalnih klimata mogu manje ili više odgovarati uzgoju ove voćne vrste, pa je veoma bitno uzeti u obzir i tu stavku, pri izboru lokacije za podizanje zasada, kako bi se postigli optimalni rezultati i dobio prinos koji zadovoljava kako po kvantitetu, tako i po kvalitetu.
Toplotni uslovi
Jabuka se može uspešno gajiti u regionima gde temperature tokom zime padaju i do -30 stepeni, a leti rastu i do +40. Zimski mrazevi mogu naneti štete, ali ipak, najveći problem su pozni prolećni mrazevi i niske temperature tokom cvetanja. U zavisnosti od sorte, fenofaze gajenja, intenziteta mraza i dužine njegovog trajanja, mogu nastati manja ili veća oštećenja na zatvorenim i otvorenim cvetovima i tek zametnutim plodovima. Na primer, zatvorene cvetove će oštetiti temperatura -4 do -5 stepeni, a otvorene čak i ona koja iznosi 1 stepen iznad nule. Hladno vreme tokom cvetanja ima negativan uticaj i na oprašivanje – naime, pčele ne izleću iz košnica, a samim tim je zametanje plodova veoma slabo. Kao što je štetna niska, isto tako ni visoka temperatura nije poželjna. Tople noći smanjuju razvitak dopunske boje na obojenim sortama (idealno je da dani budu umereno topli, a noći sveže). To jedino pogoduje sorti Greni Smit, gde se dopunska boja smatra nepoželjnom, i umanjuje joj cenu.
Svetlost
Za uspešno gajenje jabuke, potrebno je da stabla prime određenu količinu direktne svetlosti. Najbolja iskoristivost sunčeve svetlosti je kod jabuka okalemljenih na podloge male bujnosti, sa tankom i prozračnom krunom. U takvoj kruni, gde su plodovi izloženi suncu, dolazi do dobrog razvijanja dopunske boje, optimalnog sadržaja suve materije i prijatnog ukusa. Naravno, prejaka insolacija može izazvati i negativne efekte, kao što su ožegotine. To su termičke povrede plodova, nastale usled prejakog sunčevog zračenja. One značajno umanjuju trajašnost, kvalitet, pa i cenu plodova jabuke, a javljaju se u svim proizvodnim regionima koje karakterišu više temperature i veći broj vedrih dana tokom sazrevanja. Kritični uslovi pri kojima se pojavljuju ožegotine su temperature od 35 stepeni i nedovoljna vlažnost vazduha. Obično nastaju u julu i avgustu, kada nakon oblačnog perioda nastupi vedro i sunčano vreme. Breburn i Crveni Delišes su posebno osetljive sorte. U Srbiji se ovo veoma često događa u Podunavlju, a retko u Zapadnoj Srbiji (Ivanjica, Arilje, Požega, Sjenica).
Voda i vlaga
Voda je osnovni uslov za uspešno gajenje gotovo bilo koje biljne vrste. Visok prinos po jedinici površine i solidno učešće prve klase u prinosu je nemoguće zamisliti bez navodnjavanja. Zato je pre bilo kakvog zasnivanja zasada neophodno obaviti sve analize koje se odnose na dostupnost i kvalitet vode za navodnjavanje. Potrebe za navodnjavanjem zavise od brojnih faktora: količine i rasporeda padavina tokom godine, prosečnih temperatura, tipa zemljišta, sorte, podloge, broja plodova i drugih. Ako je vlažnost zemljišta i vazduha niska, posebno u drugom delu vegetacije, plodovi će ostati sitni, učešće prve klase će biti veoma malo, a diferenciranje pupoljaka za narednu vegetaciju nezadovoljavajuće. Pri nedostatku vlage kod obojenih sorti (Jonagold, Jonatan, Fudži, Ajdared) dobijaju se nekarakteristično obojeni plodovi koji se teže prodaju na tržištu. Takođe, primećuje se češća pojava ožegotina na stablima koja nisu navodnjavana.
Veoma je važno uraditi i analizu učestalosti padanja grada. Ova vremenska nepogoda u voćarstvu može pričiniti ogromne štete. Povrede se javljaju na lišću (cepanje, defolijacija), mladarima (nagnječenje, lomljenje vrhova, cepanje kore), deblu (nagnječenje, oštećenja kore) i plodovima (uboji pokožice i mesa, otvorene rane, prevremeno opadanje). Visina štete zavisi od oblika i veličine čestica grada, brzine vetra, dužine trajanja nepogode, fenofaze, kao i nege nakon padavina.
Osim samog gubitka prinosa, dolazi do pojačanog iznurivanja biljaka usled smanjenja asimilacione površine, povećana je osetljivost prema bolestima i štetočinama, smanjena je otpornost prema mrazevima, izražena je alternativnost u rađanju, povećani troškovi primene pesticida itd. Kroz rane na granama lako prodiru različiti paraziti, pa i ozloglašena Erwinia amylovora, prouzrokovač bakteriozne plamenjače. Tkivo povređenih plodova truli, pa se ne mogu prodati za upotrebu u svežem stanju, a ponekad čak ni za industrijsku preradu. Zbog toga je na terenima gde je grad česta pojava primena protivgradne mreže odlična investicija.
Vetar
Jak vetar ima negativno dejstvo na zasade jabuke. On izaziva naginjanje i izvaljivanje stabala, ometa let pčela, povećava transpiraciju tokom vrelih dana, isušuje žig tučka i sprečava oplodnju, a može i izazvati opadanje nedovoljno zrelih plodova. Zato je poželjno prikupiti podatke o brzini, pravcu i učestalosti duvanja vetrova na lokaciji na kojoj planiramo da dižemo zasad.
Foto: Pixabay
Izvor: „Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu jabuke“ Prof. dr Aleksa Obradović, Doc. dr Dragan Radivojević, Dr Dragan Vajgand, Dr Emil Rekanović
