S obzirom na proteste poljoprivrednika širom Nemačke, u redovima Zelenih postoje oni koji krive cenovnu politiku velikih lanaca supermarketa za ekonomsku situaciju mnogih poljoprivrednih gazdinstava.
Dok Nemački savez poljoprivrednika i dalje insistira na zadržavanju subvencija za poljoprivredni dizel, Zeleni odbijaju izmene kompromisa koji je pronašla „semaforska koalicija“.
Umesto toga, stranke sve više ukazuje na tržišnu moć velikih lanaca supermarketa, koji prisiljavaju poljoprivrednike na niske cene i čine ih zavisnim od subvencija.
– Tržišna moć supermarketa posebno je velika u Nemačkoj. Tri četvrtine tržišta je raspoređeno na samo pet kompanija – rekla je poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Ana Cavazini za Euractiv i dodala:
– To dovodi do pritiska na cene i potkopavanja konkurencije.
Ona je ukazala na nepoštene ugovorne uslove ili čak retroaktivne promene ugovora, kratkoročne sporazume o kupovini i time nedostatak predvidljivosti za proizvođače.
Slično je ranije izjavio i ministar poljoprivrede savezne države Džem Ozdemir (Zeleni), koji je prethodnu vladu optužio da je oslabila tržišnu moć poljoprivrednika, dok je druge jačala.
Ministarstvo poljoprivrede trenutno istražuje kako bi moglo da podrži poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom mleka putem intervencije na tržištu kako bi postigli bolje cene, rekao je portparol ministarstva poljoprivrede.
U okviru takozvane „zajedničke organizacije tržišta“, EU predviđa brojna pojedinačna pravila kako bi svaka država mogla da se umeša u inače privatno organizovanje tržišta.
Mali broj lanaca supermarketa takođe je često tema u politici konkurencije, posebno kada su u pitanju planirane akvizicije ili spajanja supermarketa.
EU direktiva iz 2019. godine takođe pruža posebnu zaštitu poljoprivredi od „nepoštenih trgovinskih praksi“ od strane kupaca. To uključuje zabrane kratkoročnih otkazivanja ili jednostranih promena ugovornih uslova.
Dok su druge zemlje EU u prošlosti bile predmet prekršajnih postupaka zbog kršenja direktive, primena uNemačkoj se smatra primernom.
Već su postignuta značajna poboljšanja, priznala je Cavacini. Ali, kako kaže političarka Zelenih, i dalje postoji potreba za poboljšanjima kako „poljoprivrednici ne bi morali da prodaju svoje proizvode ispod cene“.
Međutim, ekonomista za konkurenciju Justus Haukap sa Univerziteta „Heinrich Heine“ u Dizeldorfu smatra da je upućivanje na tržišnu moć supermarketa u trenutnoj raspravi „dimna zavesa“.
– Cene se ne formiraju u nemačkoj trgovini hranom, već na evropskim ili čak svetskim tržištima – rekao je Haukap za Euractiv i dodao:
– Na primer, oko polovine svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Nemačke se izvozi. U Nemačkoj imamo tendenciju da imamo prekomernu proizvodnju, podstaknutu godinama subvencija. Ako je domaća ponuda znatno veća od tražnje i strani proizvođači rado prodaju na nemačkom tržištu, a farmeri zbog toga ne dobijaju onoliko visoke cene koliko bi želeli, onda to nema mnogo veze sa tržišnom moći maloprodaje hrane.
Upućivanje na lance supermarketa je „providno odvlačenje pažnje kako bi se skrenula pažnja sa vlastitih neuspeha u poljoprivrednoj politici i pronašao drugi krivac“, rekao je Haukap.
Ovo ga podseća na „nedavni mit o inflaciji pohlepe, kada je ECB takođe izgledala prilično zahvalna što bi mogao da postoji još jedan žrtveno jarac za inflaciju u evrozoni“.
Prošlog leta, predsednica Evropske centralne banke (ECB), Kristin Legard, ukazala je da su neki sektori potpuno ili delimično preneli povećane cene potrošačima, što je pojačalo inflacioni pritisak.
– Ovi sektori su iskoristili priliku da potpuno prenesu troškove, ne umanjujući marže profita, a neki od njih su cene povećali iznad čistog pritiska troškova – rekla je u junu 2023. godine tokom saslušanja u Evropskom parlamentu.
To je navelo levičarske političare da traže snažnije intervenisanje od strane tela za zaštitu konkurencije kako bi se suprotstavili tzv. „inflaciji pohlepe“. I dok taj zahtev podržavaju neki ekonomisti za konkurenciju, dijagnoza je kontroverzna.
Promena nemačkog zakona o konkurenciji prošle godine dala je Saveznoj kancelariji veća ovlašćenja da preduzme mere protiv antikonkurentske kontrole moći na tržištima, ali, postoje brojne zakonske prepreke.
Izvor: Euroactiv
Foto: AP/Tanjug
