Kako je objavljeno pre nekoliko dana, primena znatno strože granice za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku, koja je trebalo da stupi na snagu 1. decembra ove godine, pomerena je na 1. decembar 2026. Nova granica će biti smanjena sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu na 0,05 i to za sirovo mleko, termički obrađeno i mleko za proizvodnju proizvoda na bazi mleka.
Ovo nije prvi put da se odlaže primena pravilnika koji su u skladu sa regulativom Evropske unije, a sadašnji propisani nivo aflatoksina u mleku u Srbiji čak je pet puta veći od evropskog standarda.
Problem je prisutan godinama unazad, a najozbiljnija situacija je zabeležena 2014. godine kada je zbog zaraženog kukuruza i sušne godine aflatoksin dospeo u mleko, pa je u Srbiji pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnosno na deset puta veću graničnu vrednost od dozvoljene u EU. Ta granica je ostala na snazi godinama, da bi zatim bila smanjena na 0,25.
Sanja Bugarski, vlasnica farme krava, u razgovoru za Biznis.rs ističe da se odgovornost za visok nivo aflatoksina konstantno prebacuje na farmere, a da su zapravo u celom lancu proizvodnje problem proizvođači stočne hrane koje niko ne kontroliše.
– Ne znam zašto je primena nove granice ponovo odložena, ali znam gde je problem, u proizvođačima stočne hrane. Oni su ti koji nama isporučuju hranu koja već sadrži aflatoksin. Logično je da onda i krave daju mleko sa povećanim nivoima aflatoksina – naglašava Bugarski.
Prema njenim rečima, kontrola nad proizvođačima stočne hrane praktično ne postoji.
– Ko njih kontroliše, kada i kako, zaista ne znam. Oni konstantno proizvode hranu sa aflatoksinom, pa mi onda dobijemo loše rezultate analize iz mlekare koja nam obori cenu ili odbije da preuzme mleko. A proizvođač stočne hrane, naravno, tvrdi da je kod njega sve u redu. Dok vi pošaljete uzorak, uradite analizu i dočekate rezultate, možete i da bankrotirate. I niko zbog toga ne snosi nikakvu odgovornost, niti postoje bilo kakve sankcije – dodaje Bugarski.
Sanja uspeva da ispuni regulativu EU. Na svojoj farmi ima 210 grla, od čega je 105 muznih krava, a ostatak je podmladak. Godišnja proizvodnja po grlu je 10.000 litara mleka, što je iznad proseka EU.
– Uspevam da ispunim evropski standard tako što moje životinje kukuruz praktično nisu videle već godinama, osim kroz silažu, pošto taj deo procesa radimo mi. Znamo kako i koje se sorte seju da bismo proizveli bez aflatoksina. Svi koji rizikuju i naručuju koncentrate iz fabrika stočne hrane i rade sa kukuruzom u velikom su riziku od povišenog nivoa aflatoksina – navodi ona.
Problem, kaže Sanja Bugarski, leži i u lošem skladištenju. Naime, skladišta se ne čiste i ne održavaju godinama, a u njima se konstantno lageruju nove količine, pa neretko i u fabrike stočne hrane stižu kamioni sa zaraženim kukuruzom, što pokazuje koliko je ovaj problem komplikovan.
Na pitanje kolika je u tom slučaju odgovornost proizvođača kukuruza, ona kaže da oni sa sortama koje se u Srbiji proizvode i ovakvom klimom na to ne mogu da utiču.
Dodaje da se kukuruz pun aflatoksina potom često otkupljuje po nižoj ceni, pa ponovo preprodaje kao ispravan.
– U principu niko neće da primi kukuruz koji je pun aflatoksina, ali pošto je kod nas takvo tržište ima i toga. Sa druge strane, ne postoji nijedna studija u proteklih 20 godina o štetnom uticaju aflatoksina na ljude – ukazuje ona.
Evropska unija, smatra Bugarski, ima strožu propisanu granicu za dozvoljeni nivo aflatoksina kako bi zaštitila svoje tržište.
– Oni su veliki uvoznici pšenice i kukuruza, posebno iz Sjedinjenih Američkih Država i Brazila, i neće da uvoze ništa što nije sušeno i tretirano po njihovim pravilima. Sa druge strane, aflatoksina ima i u našem okruženju, od Severne Makedonije do Crne Gore i jednog dela Hrvatske. Ima ga u nekim delovima Italije, ali ga nema u Nemačkoj, Španiji i Francuskoj jer je klima takva – navodi Bugarski.
Komentarišući situaciju u proizvodnji mleka u Srbiji, Bugarski podvlači da u proteklih osam-devet meseci mlekare konstantno smanjuju otkupnu cenu mleka.
– Najbolji i najveći proizvođači dobijaju i najvišu cenu, a mali se istrebljuju. Mislim da bukvalno sve mlekare u Srbiji ne plaćaju prosečnu cenu veću od 42-43 dinara po litru sirovog mleka. Meni su najavili obaranje cene za novembar, decembar i januar – naglašava ona.
Kada je reč o primeni EU standarda, odnosno koliko bi proizvođače mleka koštalo da dostignu novu granicu aflatoksina, Sanja Bugarski kaže da je farmerima samo potreban korektan partner u poslovanju.
– Proizvođačima je bitan dobavljač stočne hrane koji im svakako naplati 40 dinara kilogram koncentrata, bio on sa aflatoksinom ili ne. Proizvođač mleka nema tu ništa posebno da radi, ulaže i investira. Njemu je samo jedna komponenta problem – kukuruz. Ako mu dostave kukuruz koji nema u sebi aflatoksina, krava ne može da ga proizvede – zaključuje Sanja Bugarski.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato, Alison Robertson, Bugwood.org, Gary Munkvold, Bugwood.org