Indijska zabrana izvoza pirinča mogla bi da se proširi na globalna tržišta ove žitarice – očekuje se da će to uticati na milione ljudi, a najveći teret će podneti azijski i afrički potrošači.
Indija, najveći svetski izvoznik pirinča, zabranila je 20. jula izvoz belog pirinča koji nije sorte basmati, pošto je vlada nastojala da ukroti rastuće cene hrane u zemlji i „osigura adekvatnu domaću dostupnost po razumnim cenama“. Indija inače obavlja više od 40 odsto globalne trgovine pirinčem.
– Čini se da je Malezija najranjivija prema našoj analizi – saopštila je banka „Barclays“ u nedavnom izveštaju koji je preneo CNBC.
Cene pirinča trenutno se kreću oko najviših nivoa u poslednjoj deceniji, a klimatski efekat El Ninja dodaje nove rizike na globalnu proizvodnju u drugim velikim azijskim proizvođačima pirinča kao što su Tajland, Pakistan ili Vijetnam.
„Barclays“ ističe da će Filipini biti „najizloženiji porastu globalnih cena pirinča“, s obzirom na to da je ponder pirinča najveći u potrošačkoj korpi ove zemlje.
Azija nije jedini region pogođen indijskom zabranom izvoza pirinča, a posebno su ranjive mnoge afričke i bliskoistočne zemlje.
Tržišta koja su veoma izložena indijskim izvoznim ograničenjima koncentrisana su u podsaharskoj Africi i regionu Bliskog istoka i Severne Afrike, poručuje istraživačka jedinica „Fitch Solutions“ u svom izveštaju. Ova kompanija navela je Džibuti, Liberiju, Katar, Gambiju i Kuvajt kao „najizloženije“.
Ovo nije prvi put da Indija nameće zabranu izvoza ne-basmati pirinča, ali bi uticaj ovog puta mogao da bude dalekosežniji nego ranije.
U oktobru 2007. Indija je uvela zabranu izvoza pirinča koji nije basmati, da bi privremeno ukinula zabranu i ponovo je uvela u aprilu 2008. godine, što je dovelo do povećanja cena za skoro 30 odsto na globalnom tržištu.
Foto: Freepik, Pexels, Pixabay
