Koje mesto u plodoredu zauzima suncokret?

7

Suncokret uopšte ne podnosi monokulturu jer pri takvom načinu gajenja podbacuje u prinosu, a podbačaj je veći ukoliko je monokultura dugotrajnija.

Međutim, i pri jednogodišnjem uzastopnom gajenju na istoj parceli smanjenje prinosa je veliko. Nepovoljan uticaj monokulture je u najvećem stepenu posledica napada bolesti i štetočina. Otuda se ni pojačanim đubrenjem ne može ublažiti nepovoljan uticaj monokulture.

Pored toga, što ne podnosi monokulturu, suncokret ne podnosi ni brzo vraćanje na istu površinu. Ranije se preporučivalo da se plodored postavi tako da se suncokret vraća na istu površinu tek posle 3-4 godine. Međutim, u savremenoj proizvodnji suncokreta mora se imati u vidu okolnost da su visokorodne sorte, odnosno hibridi suncokreta, osetljiviji na bolesti, kao i činjenica da se vegetativna masa suncokreta posle žetve zaorava. Zbog toga ovaj usev ne bi smeo da se vrati na istu površinu pre nego što prođe šest pa čak i sedam godina.

Suncokret ne postavlja nekakve posebne zahteve prema predusevima. Ipak, ne bi ga trebalo gajiti neposredno posle razoravanja travnog pokrivača, kao i posle višegodišnjih mahunjača. U suvljim rejonima lucerka može biti vrlo nepodesan predusev za suncokret jer isušuje zemljište, a naročito dublje slojeve iz kojih se suncokret snabdeva vodom u kritičnim periodima. Jednogodišnje mahunjače mogu biti dobri predusevi za suncokret izuzev soje zbog nekih zajedničkih bolesti koje se javljaju i na suncokretu. Okopavine koje kasno stasavaju nisu podesne kao predusevi zbog kasne jesenje obrade. Kukuruz se smatra dobrim predusevom, naročito rani hibridi koji se ranije skidaju sa parcela. Strnine su takođe dobri predusevi, a najbolja je ozima pšenica što se u praksi najčešće i dešava.

U ekstenzivnoj ratarskoj proizvodnji suncokret je tretiran kao loš predusev pošto iz zemljišta iznosi znatne količine hranljivih materija. U intenzivnoj proizvodnji on je dobar predusev za gotovo sve njivske biljke. Posle njega zemljište, po pravilu, ostaje nezakorovljeno i u dobrom fizičkom stanju. Međutim, u suvljim rejonima manje je podesan predusev jarim usevima, a naročito onim koji imaju veće potrebe u vlazi i duži vegetacioni period, pošto isušuje dublje slojeve zemljišta. Zato je znatno bolji kao predusev ozimim usevima, odnosno, ozimim strninama. U tom pogledu on ima značajnu prednost jer dosta ranije napušta parcelu. Ovo omogućava da se obrada i setva ozimih useva izvede blagovremeno i kvalitetno. Kod nas se posle suncokreta najčešće seje ozima pšenica.

Najveći akcenat trebalo bi da se stavi na to da suncokret nije dobar predusev za soju kao što ni soja nije dobar predusev suncokretu.

Izvor: dipl. inž. Milica Popadić, PSSS Loznica

Foto: Pixabay


reklama