Koje su potrebe povrća za svetlošću u zaštićenom prostoru

97

Za sve biljke neophodni su određeni intenzitet i kvalitet svetlosti i određena dužina dana. Najviše svetlosti potrebno je biljkama poreklom iz toplih, južnih regiona, kao što su paprika, lubenica, paradajz (minimalan intenzitet svetlosti je oko 5.000-6.000 luksa).

Te vrste ne podnose zasenjivanje, a u zaštićenom prostoru mogu uspešno da se gaje samo u periodu s dosta svetlosti.

Biljke kojima je potrebno manje svetlosti (3.000-5.000 luksa) bolje podnose zasenjivanje i gust sklop. Mnoge od njih, kao što su mladi crni i beli luk, mogu uspešno da se gaje između biljaka na posejanim mestima (500-1.000 luksa).

Za biljku je najznačajniji vidljivi deo spektra, tzv. „fotosintetska aktivna radijacija“ (FAR), pri kojoj se normalno odvija fotosinteza kao osnovni životni proces u biljci.

Po potrebama za svetlošću ističu se paradajz, paprika, lubenica, dinja, krastavac, rotkvica, salata i kupus. Razlike su izražene i u zavisnosti od sorte. Visoka osvetljenost (60.000-70.000 luksa) je štetna. Veoma su nepovoljne nagle promene intenziteta osvetljenosti (zimi, oblačni dani).

Odnos biljke prema dužini dana određuje mogućnost gajenja povrća na različitim geografskim širinama, odnosno u određenom periodu godine. Biljke dugog dana (crni luk, salata, kupus) donose cvet, seme, plod (generativne organe) kad je dužina dana 14 i više časova, što je u našim uslovima od maja do polovine avgusta. Biljke kratkog dana cvetaju kad je dan kraći od četrnaest časova. Takve su neke sorte paradajza, paprike, krastavaca, pasulja, plavog patlidžana. Biljke koriste svetlost u zavisnosti od veličine i oblika vegetacionog prostora, pravca sadnje i broja biljaka po jedinici površine.

Za združenu i raniju berbu bolji je gušći sklop (broj biljaka zavisi od visine i položaja listova), ali su jestivi biljni organi (koren, lukovica, plod) tada sitniji. Biljke senke ili sađene u redove čiji je pravac sever-jug imaju ujednačeniju osvetljenost u toku celog dana i daju veći prinos. Iz istih razloga najbolji je kvadratni oblik vegetacionog prostora, ali on je neracionalan za negu useva. Zato je pravougaoni oblik najčešći oblik vegetacionog prostora.

Većini povrtarskih vrsta koje se uzgajaju u zaštićenom prostoru za rast i razvoj potrebno je mnogo svetlosti. Pri nedostatku svetlosti, posebno kod heliofilnih vrsta, biljke kasnije cvetaju i obrazuju plodove. Za optimalnu osvetljenost plastenika neophodno je da maksimalna količina sunčevih zraka pada pod uglom od 90 stepeni. Zbog toga je najoptimalniji polukružni oblik krova. Dugi sunčevi zraci koji padaju u plastenik rasejavaju se i reflektuju van objekta.

Za fotosintezu najznačajniji deo sunčevog spektra su zraci talasne dužine od 360-760 nm, i oni čine oko 50 odsto sunčeve insolacije. Na intenzitet osvetljenja posebno su osetljive heliofilne biljke – paradajz i paprika, kojima je za optimalne uslove rasta i razvoja neophodan intenzitet osvetljenja od 20.000-30.000 luksa, a za normalni rast oko 15.000 luksa. Pri određivanju termina proizvodnje trebalo bi polaziti i od činjenice da, na primer, na 44-45 stepeni severne geografske širine dnevni prosek intenziteta svjetlosti u decembru iznosi oko 5.000 luksa, u januaru oko 7.000, februaru 10.000, u martu 17.500 (od čega se pri prolasku kroz plastiku gubi 30-50%). Zbog ovakvih uslova u toku zimskih meseci najčešće se gaje vrste manje osetljive na jačinu osvetljenja: salata, crni luk, krastavac, ili se obavlja dopunsko osvetljavanje rasada heliofilnih vrsta. Na svetlosne uslove u leji najveći uticaj imaju čvrsti (drveni, betonski i slični) delovi leje koji stvaraju senke. Okvir leje daje najveću senku, a njena veličina i položaj menja se u toku dana i uvek je ima na južnoj strani. Zato su biljke u ovom delu leje najčešće izdužene.

Količina svetlosti u leji zavisi od orijentacije leje i ugla pod kojim sunčevi zraci padaju na prozore (što je ugao manji, to je više svetlosti u leji). U lejama sa manje pregrada na prozoru veća je osvetljenost. U toku proizvodnje trebalo bi održavati prozore čistim, redovno skidati asure, a vreme proizvodnje podešavati prema biološkim potrebama vrste. Svetlosni uslovi u tunelima i plastenicima zavise od svojstva folije. Najmanje vidljivog dela spektra propušta PE folija. Količina svetlosti koju propušta plastika najveća je oko podneva, a manja ujutro i posle podne, a za 1-3,5 puta je više sunčanih dana nego oblačnih. Ako je položaj plastenika po dužoj strani istok-zapad, onda je srednja dnevna osvetljenost u periodu mart-april veća nego ako je orijentisan u pravcu sever-jug. Korišćenje dvoslojne plastike smanjuje količinu svetlosti u objektu (za 10%) zbog kondenzacije vodene pare između dve folije.

Količina svetlosti u plasteniku zavisi i od konstrukcije elemenata nosača. Ukoliko su oni tanji, zaobljeni, sa većim međusobnim rastojanjem, to je manje zasenjena površina. Dnevna kolebanja zasenjenosti plastenika postaju beznačajna ako se koriste ploče hrapave površine ili folije sa difuznim svojstvima, jer one daju difuzno svetlo koje ravnomero osvetljava celu površinu. Na svetlosne uslove utiču i agrotehničke mere u proizvodnji, ali i osobine biljaka (broj biljaka, položaj, broj i veličina listova).

Elektrifikacija plastenika i tunela ima velike prednosti kad je reč o regulisanju osvetljenosti. To omogućava duži rad u objektu, daje mogućnost dopunskog osvetljavanja, ali i korišćenja komora za proizvodnju sejanaca za pikiranje (to značajno štedi energiju uz ekonomičnost korišćenja prostora). Instaliranje električnog sistema trebalo bi da obavi stručnjak, jer će ne samo najbolje rešiti sistem osvetljenja, već će sprovesti i sve mere zaštite. Zaštita od mogućih strujnih udara je bitna jer se u objektima radi uz povećanu vlažnost.

Izvor: dipl. inž. Slavica Kodžopeljić, PSSS Zaječar

Foto: ulmaagricola.com, Pixabay


reklama