Ovo je završna godina još uvek važeće Stretegije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024. godine, jer nova još nije doneta. Aktuelnu strategiju Vlada Srbije usvojila je pre jednu deceniju. Na njenom oblikovanju radilo se više od godinu dana, a u izradu konačnog teksta bilo je uključeno oko 200 domaćih stručnjaka i stranih eksperata. Kao krovni dokument razvoja srpske poljoprivrede, Strategija je definisala okvire političkih i institucionalnih reformi, kao i osnovne smernice budžetskih podsticaja u agraru i ruralnim sredinama u deceniji koja je za nama.
– Ovaj strateški dokument sadrži nekoliko važnih ciljeva, od kojih su svakako najznačajniji rast ukupne poljoprivredne proizvodnje, stabilnost dohotka poljoprivrednika, kao i tehničko-tehnološko unapređenje poljoprivrednog sektora u celini – istakla je, između ostalog, na promociji ovog krovnog dokumenta tadašanja ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, uz napomenu da će se, sa ostvarenjem ovih ciljeva, istovremeno stvarati uslovi za ravnomeran razvoj ruralnih područja i zaustavljanje višedecenijskog procesa nestajanja sela u Srbiji.
Usvojena strategija zasnovana je prvenstveno na konceptu održivog razvoja, s ciljem obezbeđenja dugoročnih i stabilnih prihoda i izvora finansiranja za poljoprivrednike. To je, između ostalog, podrazumevalo i postepeno preuzimanje rešenja i izgradnju evropskog modela poljoprivrede, uz istovremeno puno uvažavanje nacionalnih prilika i prioriteta u agraru.
Sada, posle decenije, uputno je postaviti pitanje: koliko je ovaj strateški dokument bio od pomoći poljoprivredi i služio kao orijentir za sveukupni njen razvoj. Jesmo li danas bliže ili dalje od zacrtanih ciljeva i već dostignutih vrednosti evropske poljoprivrede?
– Sa potpisivanjem SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije u EU) poljoprivredu smo kao stratešku privrednu granu potpuno nespremno izložili liberalnom kapitalizmu, što je bila krucijalna greška. To je u najvećoj meri i doprinelo da je uništena „kraljica poljoprivrede“ – stočarska proizvodnja, tako da od nekadašnjeg izvoznika sve više postajemo zemlja koja uvozi meso. Govedarstvo smo smanjili za milion i po grla, na oko 800 hiljada, svinjarstvo za dva i po miliona, ovčarstvo za oko milion. Agrarni budžet u EU je 33 odsto ukupnog budžeta, dok je kod nas tek ove godine neznatno iznad pet odsto, a trebalo bi najmanje da bude deset, jednak udelu koji poljoprivreda ima u bruto društvenom proizvodu. To znači da bi agrar u Srbiji, umesto sadašnjih oko 450 miliona evra na raspolaganju, morao da ima najmanje milijardu evra – rekao je agroekonomista Milan Prostran.
U izradi buduće strategije poljoprivrede Prostran smatra da, pored poljoprivrednika i njihovih udruženja, moraju da učestvuju Vlada, naučne i obrazovne institucije, prerađivači, izvoznici…
– Moramo biti svoji i prehrambeno nezavisni koliko je god to, naravno, moguće, što strategija mora da naglasi. Najpre pandemija, pa aktuelni rat u Ukrajini pokazali su da nema modela za trajno rešenje osiguranja prehrambene sigurnosti. Kada naiđu krizni periodi, a njih je kao što vidimo sve više, svako snabdevanje stanovništva hranom rešava se u skladu sa svojim uslovima i potrebama. Stočarstvo je veoma bitno, a za njegovu obnovu potrebno je isto onoliko godina koliko i za njegovo urušavanje. Dakle, najmanje 15 godina kako bi se stanje dovelo u normalu i popravilo. Stimulativne subvencije u stočarstvu preko su potrebne, država na tome sada insistira, što je svakako dobro, ali potrebno je vreme da se proizvodnja stabilizuje – kaže Prostran.
Dr Miladin Ševarlić ističe da su kod nas sve dosadašnje donete poljoprivredne strategije, pa i ova još uvek važeća, ostale mrtvo slovo na papiru.
– Od 1960. do 2020. godine u Srbiji, bez podataka za Kosovo, izgubljeno je milion i po hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je otišlo pod beton. Kada se to podeli sa pet, to znači da je izgubljena prehrambena sigurnost za 6,5 miliona stanovnika na godišnjem nivou. Koliko je to šteta, podsetiću da je za formiranje jednog centimetra obradivog zemljišta potrebno između 1.000 i 10.000 godina, odnosno 13 do 133 generacije ljudi. U važećoj Strategiji jasno je naznačeno da se zemlja kao osnovni resurs mora (o)čuvati, ali se na to niko ne obazire, počevši od nadležnih državnih organa pa do svakojakih novopečenih biznismena. Svedoci smo kako brojne lokalne samouprave, pretvaranjem poljoprivrednog u građevinsko zemljište, uz pravdanje nekim opštedruštvenim potrebama i prioritetnim ciljevima, praktično uništavaju budućnost poljoprivredne proizvodnje. Za to niko ne odgovara niti se taj retrogradni proces zaustavlja, naprotiv – ističe Ševralić.
Kod izrade nove strategije poljoprivrede stručnjaci smatraju da moraju da se uzmu rezultati najnovijeg popisa poljoprivrede koji, sa sijaset negativnih trendova, najbolje pokazuju pravo stanje u našem agraru. Siže popisa pokazuje da prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela. Oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. Registrovano je 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je pad od deset odsto u odnosu na 2018.godinu. Istovremeno, broj poljoprivrednih firmi je porastao za 24 odsto i trenutno ih je 2.042. U poljoprivredi radi ukupno 1.150.653 ljudi, što je 14 odsto manje nego pre šest godina.
– Svi ovi podaci ozbiljan su alarm upozorenja za hitno donošenje dugoročne strategije, kao i mera koje bi zaustavile dalji pad vrednosti srpske poljoprivrede. Pred kreatorima agrarne politike, pre svega Vladom Srbije i Ministarstvom poljoprivrede, predstoji ozbiljan posao kako u bliskoj tako daljoj budućnosti. Treba nam ozbiljna agrarna politika, koja će biti dugoročno primenjiva. Cilj svake strategije treba da bude održiva poljoprivreda kako ne bi došli u situaciju da izgubimo prehrambeni suverenitet, koji je veoma bitan za državu u celini – rekao je agroanalitičar Žarko Galetin.
U poslednjoj deceniji agrar je doživeo nekoliko ključnih trendova, koji moraju da se uzmu u obzir prilikom izrade nove strategije poljoprivrede. Pre svega to se odnosi na digitalizaciju i tehnološki napredak. Poljoprivrednici sve više koriste tehnologiju, poput pametnih uređaja, softverskih rešenja i GPS tehnologije, za poboljšanje efikasnosti i povećanje prinosa. Ovo obuhvata upotrebu preciznog navodnjavanja, pametne mašine, aplikacije za upravljanje usevima i druge tehnološke alate. Takođe, poljoprivreda se generalno sve više suočava sa izazovima kao što su klimatske promene, suše ili poplave, superćelijske oluje, koje umnogome utiču na prinos i stabilnost tržišta hrane. U isto vreme, postoje napori za prilagođavanje ovim promenama, uključujući nove prakse uzgoja i tehnologije, što se takođe mora uzeti u obzir.
Isto tako, u svetu postoji sve veći naglasak na održivim poljoprivrednim praksama, uključujući smanjenje upotrebe pesticida, podršku organskoj proizvodnji, upotrebu obnovljivih izvora energije i očuvanje zemljišta za dugoročnu produktivnost.
Ono što bi trebalo da bude posebna tema buduće strategije jeste promena načina ishrane stanovništva. Potrošači sve više zahtevaju transparentnost u proizvodnji hrane, tražeći informacije o poreklu, bezbednosti i održivosti proizvoda. Ovo je dovelo do veće popularnosti lokalnih proizvoda, organske hrane i proizvoda sa jasnom ekološkom etiketom.
Svi ovi trendovi će nesumnjivo oblikovati naš poljoprivredni sektor u narednoj deceniji. Pred novom Vladom i ministarstvima za poljoprivredu i selo očito su nimalo laki zadaci i obaveze. Prvi test spremnosti da se uhvate ukoštac s njima jeste upravo rad na izradi i donošenju nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će biti primenjiva i delotvorna u praksi.
Izvor: Poljoprivrednik
Foto: Envato