Koliko će afrička kuga svinja da nam „ulepša“ predstojeće praznike?

260

Afrička kuga svinja potresla je domaće svinjarstvo i tržište mesa, brojne svinje su eutazanirane, što je uticalo i na rast cena mesa. Međutim, stručnjaci smatraju da nam ne preti nestašica i da će mesa za različita slavlja biti, ali samo za one koji to budu mogli da priušte.

Pre nekoliko dana ukinuta je epidemija afričke kuge svinja na teritoriji Grada Čačka, potvrdilo je Ministarstvo poljoprivrede. Ipak, ova bolest koja je zahvatila mnoge krajeve naše zemlje, ali i brojne zemlje iz regiona i šire nije rešena, a kraj borbe sa njom deluje daleko.

Afrička kuga sa sobom donela je brojne posledice. Iako se trenutno ne zna tačan broj, prema poslednjim informacijama preko 54.000 svinja je eutanazirano.

Takođe, zbog manjeg broja svinja, došlo je i do rasta cena ovog mesa, ali stručnjaci predviđaju da neće biti nestašice.

Agroekonomski analitičkar Milan Prostran za „Danas“ kaže da svinja ima i da nestašice neće biti jer je visoka cena i mnogi zbog toga neće kupovati, bar ne, kako dodaje, kvalitetnije kategorije svinjskog mesa.

– Prasadi će biti za slave, Božić, Novu godinu i slično, ali će biti visoke cene. Videlo se i po vašarima koji su od septembra bili po Srbiji, uglavnom je tu bilo svinjskog pečenja. Tako da se ovaj problem nije previše osetio na tržištu, ali jeste u novčaniku – naglašava on.

Prostran ukazuje da će morati da se plati visoka cena za svinjsko meso, ali ne samo zbog afričke kuge, već zbog celokuponog odnosa prema stočarstvu u Srbiji.

On podseća da je do sada između 50 i 60 hiljada svinja eutanazirano, ali da Srbija ima oko dva miliona i više svinja, ali da će se ta brojka tačno znati tek posle popisa poljoprivrede koji je u toku.

– Nama je svinjarstvo u ozbiljnoj krizi 30 i više godina, a afrička kuga je tu krizu samo zaoštrila. U ovoj godini je ona kulminirala i rezultat toga jesu visoke cene zdravih svinja. To se svakako odražava na nas kao potrošače. Imali smo 4.350.000 svinja devedesetih godina, što je pad od skoro duplo u odnosu na to koliko ih imamo danas – objašnjava Prostran.

On procenjuje da će oporavak trajati dugo i da ćemo još dugo plaćati visoku cenu mesa.

– Postoji i problem uvoza, mi smo postali zemlja sa skoro 80 miliona evra godišnje uvoza, samo kada govorimo o svinjskom mesu. To je, takođe, jedan od razloga što domaće svinjarstvo tone. Mi smo i na taj način ugrozili domaći razvoj – ukazuje sagovornik lista „Danas“.

Što se tiče gašenja epidemije u Čačku, on naglašava da je ovo za sada samo jedan lokalitet gde je afrička kuga svinja ukinuta, ali da još uvek nije rešen problem ove bolesti u Srbiji.

– To je jedna zarazna bolest koju prenose i ljudi, za koju nema vakcine i to je borba koja zahteva visoku edukovanost kod proizvođača i disciplinu – kaže Prostran.

Kako dodaje, pitanje je kada će proizvođači, kod kojih je ustanovljena afrička kuga i rešena, u tim objektima ponovo moći da drže svinje.

– Tu mora da se vrši duža dezinfekcija, čitav prostor mora da se pripremi za ponovno uvođenje svinja. Tu je pitanje i da li su ti proizvođači materijalno zadovoljeni obeštećenjem koje su dobili od države – navodi on.

To potvrđuje i Zoran Debeljak iz Veterinarsko specijalističkog instituta „Kraljevo“, koji objašnjava proceduru kada se otkrije da je neko mesto zaraženo.

– Posle pojave bolesti donosi se rešenje kojim se neka teritorija proglašava zaraženom, odnosno ugroženom, i propisuju se određene mere kontrole, suzbijanja i iskorenjivanja bolesti. Mi smo te mere uradili u Čačku, zatim je određeni period protekao od pojave zadnjeg slučaja i sada su te mere ukinute. To je sada formalno-pravno slobodno područje, gde svinjarstvo može da se odvija bez ograničenja, ali tu se izuzima ovih nešto više od 60 dvorišta u kojima je bilo pojave bolesti. U tim dvorištima mora da prođe još tri meseca u skladu sa međunarodnom zakonskom regulativom. U tim dvorištima je urađena dezinfekcija, pa iza toga čišćenje, urađeno je sanitarno pranje, pa ponovo dezinfekcija. Ali će sada morati da bude ponovo urađena dezinfekcija i moraće stručne službe Ministarstva zajedno sa kolegama na terenu da izvrše analizu rizika i procenu da li su to sada objekti koji su bezbedni za useljenje – objašnjava on proceduru.

Debeljak navodi da je ukidanje epidemije u Čačku rezultat rada službi i da je tu bilo osam zaraženih mesta, odnosno preko 50 zaraženih gazdinstava i u postupku suzbijanja bolesti je preko 600 životinja eutanazirano.

– To je višemesečni rezultat rada. Ne može se reći da je time bolest rešena, to nije bolest za koju može da se kaže da ste je suzbili, za to su potrebne mnogo radikalnije mere. Mi smo trenutno ugušili sva ona aktivna žarišta i više od 50 dana nismo imali novih žarišta tu, što ne znači da ih neće biti – upozorava on.

Sagovornik lista „Danas“ naglašava da ne smemo da se lažemo da smo rešili problem afričke kuge svinja.

– Nju nisu rešile ni mnogo bogatije, organizovanije i spremnije zemlje nego što smo mi. Mi ćemo ovaj problem imati i u narednom periodu, ali dobro je ako smo nešto naučili iz ovoga, ako smo prepoznali greške i videli šta možemo da popravimo da sve bude sa manje problema, sa manje grešaka i manje gubitaka – kaže on.

Debeljak napominje da, pre svega, nije rešeno ono što je uzrokovalo pojavu bolesti.

– Tu spadaju nelegalni transport, šverc i ostalo. To je nešto sa čime Srbija živi i dokle god postoji nekontrolisani transport i promet životinja i neprijavljeni promet, neobeležavanje životinja, do tada će postojati i opasnost širenja bolesti – ukazuje on.

Debeljak smatra da najveći problem u sprečavanju ove bolesti predstavljaju biosigurnosne mere.

– To su sve one mere koje treba da se primene u jednom objektu gde se gaje životinje, a da se mogućnost unosa bakterija i virusa i različitih uzročnika zaraznih bolesti svede na minimum. To znači dezinfekcione barijere, transport u prevoznim sredstvima koja su dezinfikovana, transport obeleženih životinja, životinje da budu iz zapata poznatog zdravstvenog statusa. Nažalost, mi u Srbiji, na individualnom sektoru, imamo nizak nivo biosigurnosnih mera – navodi on.

Izvor: Danas

Foto: EFSA, Freepik


reklama