Loši rezultati u proizvodnji kukuruza, a naročito soje, doprinili su da se ove jeseni pšenica na naše oranice vraća na velika vrata. Procene su da će hlebno žito zauzeti oko 650 000 hektara.
Nepožnjevena soja i značajan broj žitnih sejalica u oktobru, slika je koja odavno nije viđena u atrima Pivnica. Oba slučaja govore o nezapamćenoj suši koja je jasno pokazala koliko je važan udeo ozimih strnina u setvenoj strukturi. U poljima radna atmosfera, koristi se svaki sat lepog vremena kako bi se hlebno žito posejalo na vreme.
Na poljima OZZ „Ageronom“ poštuju se svi principi dobre poljoprivredne prakse. Iako se seje pšenica, visoka cena energenata nije omela podrivanje zemljišta, razbijen je plužni đon, potom je usledilo oranje i prohod setvospemača. Setvu konačno prate idealni vremenski uslovi, kako agronomi kažu „tvda posteljica, a mek prekrivač“.
Osim upotrebe deklarisanog semena, za dobar start, skupa đubriva naročito ove jeseni, trebalo bi primeniti na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta. Stručnjaci napominju da je sa klimatskim promenama i pšenica postala zahtevna kultura, te da se bez bez primene pune agrotehnike namogu očekivati visoki prinosi.
Izvor: RTV
Foto: Envato
