Mušmula je voćna vrsta koja nije u velikoj meri rasprostranjena među srpskim proizvođačima, ali od koje može da se ostvari dobra zarada, kažu Dijana i Predrag Filipović iz Topole, koji su se odlučili za uzgajanje mušmula.
Pre šest godina, u selu Vodicama kod Smederevske Palanke, na površini od 30 ari, Filipovići su posadili trista stabala ovog voća, oboje su u radnom odnosu, pa su mušmule za njih hobi koji uz zadovoljstvo donese i dodatnu zaradu.
Sama proizvodnja ovog voća ne zahteva ni velika ulaganja ni mnogo rada.
– Razmišljali smo između oraha i lešnika, a onda sam se setila mušmula pošto sam ih kao mala volela i tako smo ih i posadili – kaže Dijana.
– Sa poslom krećemo od marta, pa sve do novembra. Prednost je što mušmula cveta u maju, pa joj prvi mrazevi ne mogu ništa – dodaje Predrag.
Posao uči i njihov sin Teodor koji najviše pomaže u toku berbe. Filipovići uspeju da uberu preko jedne tone ove retke voćke koju za sada prodaju marketima, ali imaju ponude i za izvoz u inostranstvo.
– Ako bismo posmatrali aktuelnu cenu jabuka i cenu mušmula, ona je od tri do četiri puta veća. Za kilogram jabuka se dobije 30 dinara u otkupu, a za mušmule 60 do 90 dinara – kaže Predrag.
Mušmulu prerađuju u rakiju za koju su čuli da se u Francuskoj i Švajcarskoj u domaćinstvima prodaje kao najskuplja. Oni o prodaji još ne razmišljaju, iako je Predragu donela nagrade. Ono što sa sigurnošću tvrde je da je ovo voće puno vitamina i sadrži veću količinu vitamina C u odnosu na limun i pomorandžu.
Izvor: 24sedam
Foto: Freepik, Pixabay