Kolostrum, poznat i kao „prvo mleko“ stvaraju ženke sisara u kasnoj trudnoći, odnosno neposredno pred porođaj. On sadrži povećane količine proteina, kao i antitela koja štite novorođenče od bolesti, tako da je usko povezan sa imunitetom. 

Otpornost teladi prema infekcijama u prvim nedeljama života gotovo je potpuno zavisna od kolostralnih antitela. Smatra se da koncentracija materinskog imunoglobulina u krvi veća od 1600mg/dl obezbeđuje potrebnu zaštitu novorođenoj životinji, a da koncentracije ispod 1000mg/dl označavaju poremećaj u resorpciji, i pokazuju da postoji problem sa unosom kolostruma. Imajući u vidu da kolostrum može da sadrži različite koncentracije antitela, empirijski se utvrdilo da je optimalna količina kolostruma pri prvom napajanju između 3 i 4 litra, a da još dva litra treba da se unesu 6-8 časova posle prvog uzimanja. Prvo napajanje treba da bude što pre, do šestog časa od teljenja. Mala je verovatnoća da će novorođeno tele samo popiti predviđena 3-4 litra prvog mleka, te se zbog toga preporučuje davanje kolostruma flašom ili sondom. U slučaju korišćenja sonde, zbog nepostojanja ezofagealnog refleksa, kolostrum se uliva i u predželudce, odakle postepeno u roku od nekoliko časova prelazi u sirište.

U domaćem govedarstvu se ova preporuka retko prihvata, uglavnom iz straha od korišćenja sonde, pa se unos uglavnom obavlja tokom dojenja, ili se kolostrum teletu daje na flašicu ili iz kante. Tele samostalno popije oko 2 litra pri prvom unosu, a do dvanaestog časa života bi trebalo da unese bar još toliko. Sledećih dana telad treba da dobijaju kolostrum u količini od 10-12% svoje telesne težine podeljeno u tri napajanja.

Iako je sisanje majke prirodan put unosa kolostruma, pri čemu je obezbeđena odgovarajuća temperatura i refleksno zatvaranje ezofagealnog žleba, pa se logično nameće i kao najbolji način, treba ga izbegavati zbog moguće infekcije posredstvom prljavštine sa kože vimena i zbog toga što je nepoznata količina koja je popijena. Takođe, krupnoj novorođenoj teladi koja su visoka na nogama može biti teško da sisaju što za posledicu ima smanjen unos ove dragocene supstance.

Veliki značaj treba pridavati održavanju čistoće pribora koji se koristi za napajanje. Naročito su problematične cucle u kojima se, u slučaju nepravilnog čišćenja, zadržava i taloži nečistoća i gde se održavaju mikroorganizmi koji mogu da ugroze zdravlje teleta.

Kvalitet kolostruma, pri čemu se prvenstveno misli na koncentraciju imunoglobulina, zavisi od starosti majke, dužine zasušenja, istorije bolesti, eventualnog izmuzanja pre porođaja, da li je porođaj indukovan ili nije itd. Prvotelke imaju prirodno slabije mleko. Značajan činilac je i dužina boravka grla u zapatu, odnosno dužina vremena izloženosti mikroorganizmima protiv kojih je potrebno razviti imuni odgovor. Zbog toga su naročito ugrožena telad poreklom od novonabavljenih visokosteonih junica. Nije pravilo, ali je zapaženo da je niža koncentracija imunoglobulina u kolostrumu onih grla koja proizvode veliku količinu kolostruma u odnosu na ona grla koja proizvode manju količinu.

Radi obezbeđenja kvalitetnog kolostruma, preporučuje se čuvanje kolostruma zdravih, starijih grla da bi se njime napajala telad prvotelki i drugih grla čiji je kolostrum slabijeg kvaliteta. Kolostrum se u čistim posudama može čuvati u frižideru do nedelju dana, a duže se čuva zamrznut. Zamrznut kolostrum se otapa u mlakoj vodi ili u mikrotalasnoj pećnici.

Ukoliko vime nije dobro očišćeno pre muže ili ukoliko je kolostrum duže vreme ostavljen tako da se može zagaditi, on može biti izvor infekcije za tele. U tom slučaju do infekcije dolazi pre resorpcije antitela čime je zdravlje teleta ugroženo. Kolostrum takođe ima veliki značaj u širenju paratuberkuloze, mikoplazmoze, salmoneloze i drugih zaraza zbog čega se u ugroženim zapatima preporučuje njegova pasterizacija. Ovaj postupak u izvesnoj meri umanjuje vrednost prvog mleka, ali ipak sa sobom nosi veće benefite, pa se svakako preporučuje. Ipak, ograničavajući činilac za uvođenje ove mere je veličina farme, jer se pasterizacija isplati samo pri napajanju većeg broja teladi.

Autor: Dr Dejan Bugarski „Uticaj nege, ishrane i uslova držanja na zdravstveno stanje teladi“
Foto: Pixabay