Prilikom sastavljanja godišnjeg plana za setvu, trebalo bi uzeti u obzir činjenicu da se neke biljne vrste uspešnije razvijaju i rastu u prisustvu drugih biljaka koje ih štite od bolesti i štetočina, ali i obrnuto – u nekim slučajevima prisustvo određene biljke može ometati rast i razvoj gajene kulture.

Smatra se da pametno odabrana kombinacija biljnih vrsta u povrtnjaku smanjuje potrebu za korišćenjem hemijskih sredstava, pri čemu se dobijaju kvalitetniji i zdraviji proizvodi, po nižoj proizvodnoj ceni.

KUPUS: Neke biljke svojim mirisom rasteruju štetočine, i time štite ne samo sebe, već i svoje komšije, pa će tako poneka stabljika paradajza posađena u bašti sa kupusom biti prirodni repelent za sve štetne insekte. Dobre komšije kupusa su i zelena salata, krastavac, celer, praziluk, rotkva i spanać. Blizu kupusa ne treba saditi crni i beli luk, krompir, grašak i pasulj.

PŠENICA – se bolje razvija i manje je napadaju bolesti ako u njenoj blizini rastu biljke kukolja.

PAPRIKA – dobri susedi paprici su spanać, salata i rotkvice, a loš boranija.

PARADAJZ – se uspešno razvija u društvu kupusa, celera i paštrnjaka, a nešto slabije u prisustvu graška i krompira. Paradajzu takođe prijaju nana, ruzmarin i žalfija.

KROMPIR – naše nacionalno povrće krompir se loše slaže sa paradajzom, tikvom, salatom, celerom i suncokretom, ali dobro uspeva u društvu kupusa i spanaća. Gode mu i kelj pupčar, kao i pitoma nana.

GRAŠAK – dobri susedi graška su šargarepa, krastavac i zelena salata, a loši boranija i sve vrste luka. Mirođija lepo ide uz kuvani grašak, a lepo se i gaje zajedno.

KUKURUZ – dobro se gaji u zajednici sa pasuljem i tikvama.

BORANIJA – se uspešno razvija i raste u blizini kupusa i cvekle, a loše u prisustvu graška i pasulja.

ZELENA SALATA – dobro društvo su joj keleraba, rotkvice, praziluk, crni luk, bosiljak, ali i pasulj i grašak. Uz nju ne treba gajiti peršun i krompir.

KRASTAVAC – prijaju mu crni i beli luk, pasulj, mirođija, kupus, celer i salata. Nepoželjne su sve vrste rotkve.

CELER – može uz salatu, spanać, praziluk i boraniju.

ŠARGAREPA – je pravo čudo! Ona može da se gaji uz baš sve biljne, vrste, nepoželjnih suseda nema. Na mnoge od njih baš ona povoljno utiče, tako što ih čuva od štetočina.

PERŠUN – poželjni susedi peršuna su bela i crvena roktva, i paradajz. Sa zelenom salatom se ne slaže dobro.

Praćenjem i posmatranjem uticaja koje jedna vrsta povrća ima na drugu došlo se do zaključka da se mešovitom setvom i sadnjom postižu veći prinosi i veća otpornost biljaka na bolesti i štetočine. Setva i sadnja povrća u kombinaciji sa lekovitim i začinskim biljkama je takođe povoljna jer one svojim izlučevinama iz korena i listova takođe štite povrće od raznih bolesti, gljivica i štetnih insekata.

Foto: Pixabay

Izvor: Dipl. inž. ratarstva Dušan Depotović; Milica Milenković (znanje.rs)