Koncentracije ugljen-dioksida i drugih dugotrajnih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi dostigle su rekordne vrednosti 2025. godine, dodatno pojačavajući dugoročno zagrevanje planete, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (WMO).
Prema godišnjem biltenu ove organizacije, prosečna globalna koncentracija ugljen-dioksida (CO₂) dostigla je 426,8 delova na milion (ppm), što je 53 odsto više nego u predindustrijskom periodu. Rekordne nivoe zabeležili su i metan i azot-suboksid, čije su koncentracije bile veće za 167, odnosno 26 odsto u odnosu na 1750. godinu.
– Gasovi sa efektom staklene bašte zadržavaju nezabeleženu količinu toplote u atmosferi, obezbeđujući energiju za ekstremnije vremenske prilike i povezane rizike po naše privrede i društva – izjavila je zamenica generalnog sekretara WMO Ko Baret.
Organizacija upozorava da se ugljen-dioksid dugo zadržava u atmosferi, zbog čega njegove posledice utiču na klimu decenijama, pa i vekovima. Oko polovine CO₂ koji se emituje svake godine ostaje u atmosferi, dok ostatak apsorbuju kopneni ekosistemi i okeani.
Iako je rast prosečne koncentracije CO₂ između 2024. i 2025. godine bio nešto sporiji nego godinu dana ranije, to ne znači da je problem ublažen. WMO takav rezultat povezuje sa većom sposobnošću kopnenih ekosistema da apsorbuju ugljenik i manjim emisijama usled požara tokom 2025. godine, nakon snažnog fenomena El Ninjo koji je u prethodnom periodu doprineo sušama i šumskim požarima.
Očekuje se da će koncentracija ugljen-dioksida nastaviti da raste, pre svega zbog sagorevanja fosilnih goriva. Mogući razvoj snažnog El Ninja mogao bi dodatno da oslabi sposobnost kopnenih ekosistema da apsorbuju ugljenik.
Posebnu zabrinutost izaziva i sumpor-heksafluorid (SF₆), gas koji se koristi u elektroenergetici i može da opstane u atmosferi duže od 1.000 godina. Njegov potencijal zagrevanja tokom perioda od 100 godina približno je 24.300 puta veći od potencijala ugljen-dioksida, a godišnji rast njegove koncentracije 2025. godine bio je najveći do sada.
Prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), uticaj dugotrajnih gasova sa efektom staklene bašte na zagrevanje klime povećan je za 56 odsto od 1990. do 2025. godine, pri čemu je ugljen-dioksid odgovoran za oko 81 odsto tog povećanja.
Izveštaj WMO objavljen je uoči konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP31, koja će biti održana u Antaliji u Turskoj od 9. do 20. novembra. Očekuje se da će države na skupu razmatrati konkretne korake za sprovođenje preuzetih klimatskih obaveza.
Foto: Freepik