Kontrola bujnosti voćnih stabala

163

Želja svakog voćara je da voćna stabla što ranije prorode, redovno rađaju, a plodovi pri berbi budu na dohvat ruke. Bujnost i rodnost kod većine drvenastih vrsta voća su u suprotnoj korelaciji, pa se naši voćari često sreću sa problemima nerodnosti ili naizmenične rodnosti.

Naravno, postoje „alati“ čijom pravilnom implementacijom možemo bitno uticati kako na bujnost stabla i njegovu veličinu, tako i na rano stupanje na rod i redovnu rodnost.

Izbor podloge – Upotreba podloga slabije bujnosti je primarni faktor koji utiče na bujnost, odnosno veličinu stabla. Jabuka je voćna vrsta kod koje se najčešće upotrebljavaju podloge slabije bujnosti, gde u široj upotrebi prednjači podloga M-9 i njeni klonovi. U poslednje vreme sve više je podoga sa karakteristikama patuljastog rasta i kod drugih voćnih vrsta kao što su „Gisela 5“ kod trešnje ili „Pyrodwarf“ kod kruške.

Gustina sadnje – Upotrebom sistema gajenja koji podrazumevaju veliki broj sadnica po jedinici površine, utičemo na smanjenje količine raspoložive vode i hranljivih materija u zemljištu i pojavu konkurencije među stablima u zasadu, što dovodi do umanjenja snage rasta i veličine voćnih stabala.

Pomotehnički zahvati – Rezidba generalno utiče na smanjenje veličine stabla. Ipak prkraćivanje letorasta stimuliše lokalni porast u blizini načinjenog reza koji rezultuje pojavom bujnih mladara. Minimalna rezidba, bez prekraćivanja grana, pomoći će u redukciji bujnosti. Rezidba u toku mirovanja vegetacije stimuliše porast blizu načinjenih rezova, a mladari koji u tom slučaju izrastu neće doneti rod bar dve do tri godine. Bujna stabla trebalo bi rezati bliže početku vegetacije ili u toku vegetacije. Povijanjem grana i dovođenjem u horizontalan položaj umanjuje se bujnost i podstiče formiranje rodnih pupoljaka.

Rovašenje (zarezivanje) i prstenovanje grana i stabala u jesen ili proleće su zahvati kojima se privremeno prekida normalan protok vode i hrane kroz provodne sudove. Načinjeni rezovi zarastaju za mesec ili dva i utiču na smanjenje bujnosti i podsticanje rodnosti u delu krune ispod koje su izvršeni. Uvrtanjem i delimičnim lomljenjem grana mogu se postići isti rezultati.

Rezidba korena – Rezidba korena, koja se vrši posebnim priključnim mašinama sa vertikalnim noževima na udaljenosti 30-90 cm od stabla u toku kasnog proleća, uzrokovaće drastično smanjenje bujnosti voćaka. Upotreba ove metode ima za posledicu smanjenje veličine plodova, te je zbog toga preporučljivo raditi u voćnjacima gde postoje sistemi za navodnjavanje i u godinama sa nižim rodnim potencijalom.

Izazivanje kontrolisanog stresa – Delimičan vodni stres ima veliki uticaj na smanjenje rasta ćelija i porasta mladara. Isti rezultat se može postići delimičnim uskraćivanjem hranljivih matarija, u prvom redu azota. Međutim, granica između kontrolisanog stresa i stresa koji može uzrokovati posledice po rod i u narednoj sezoni, vrlo je tanka pa je ovakva vrsta kontrole bujnosti rezervisana za iskusne voćare koji dobro poznaju svoje zasade.

Konkurencija u ishrani – Način održavanja zemljišta u voćnjaku može imati veliki uticaj na bujnost stabala. Zakorovljavanjem ili zatravljivanjem međurednog prostora uskraćujemo gajenim biljkama razpoložive vodne i hranljive resurse što može bitno uticati i na smanjenje bujnosti voćnih stabala. Najbolji rezultati se mogu postići na mladim biljkama i u periodu tokom četiri do šest nedelja posle cvetanja.

Plodonošenje – Najefektniji i najisplativiji način kontrole bujnosti voćaka je adekvatno opterećenje rodom svake godine. Godišnji rod, ravnomerno raspoređen na celo drvo do svoje starosti, značajno će redukovati rast i bujnost voćnog stabla.

Gore navedene prakse, koje nisu međusobno isključive i mogu se integrisati u sistem upravljanja voćnjakom, efektivno ograničavaju veličinu stabla i bujnost, poboljšavajući stepen iskorišćenja svetlosti i zemljišnih resursa u voćnjaku. Smanjivanjem bujnosti i veličine voćnih stabala smanjuju se troškovi i vreme rezidbe nepotrebnog drveta.

Izvor: dipl. inž. Momir Nedić, PSSS Kruševac

Foto: Pixabay