Korona ozbiljno uzdrmala sektor ribarstva

88

Uzgajivači i proizvođači konzumne ribe kažu da smanjena prodaja i niske cene traju već godinu dana i da nikad nije bila gora, što dovodi u pitanje ekonomsku opravdanost i ostanak u ovom poslu.

– Tokom jeseni ribnjaci konzumnu ribu prodaju do prolećnog posta, to su neke planirane količine, a mnogima su ostale značajne zalihe ribe, pretežno konzumni šaran, koji stoji u zimovniku, a ni tamo ne može dugo da ostane, zbog starosti i određenih bolesti ribe, pa i ako su cene pale ispod prodajnih na 200 dinara za kilogram na veliko (šarana koji se najviše se kupuje) ni tu se pomak ne vidi – kaže za RTV Damir Đanić, vlasnik ribnjaka.

Uzgoj ribe proteklih godinu dana pokazao je lice rizika u ovom poslu, a posledice izazvane pandemijom pomrsile su račune mnogim proizvođačima konzumne ribe, jer je potražnja pala za oko 40 odsto. Ukoliko se tako nastavi, ekonomske posledice mogu biti fatalne, ističe Đanić, dugogodišnji alas i vlasnik ribnjaka kod Bačkog Monoštora.

– Na proizvodnju i plasman ribe je u mnogo čemu uticao virus koji se pojavio. Prvo što se dešavalo, to je da je bilo onemogućeno pravljenje slava, a glavno tržište za ribu nije Vojvodina, nego Srbija. Oni se prilično pridržavaju posta, a kod njih se obično skuplja mnogo više ljudi i oni su mnogo veći potrošači. A, kako ni slava, ni drugih proslava nije bilo, mi smo na gubitku, jer smo 70 odsto ribe plasirali na njihovo tržište. Sada je ta sva riba ostala i stvorio se čep i nemogućnost da se ta sva riba ova riba proda. A čim je nečega previše i cena pada, pa su tako cene pale za 40 i 50 odsto. Ne možemo da dobijemo cenu koštanja koliko mi uložimo u proizvodnju šarana. Sada je apsurdno proizvoditi ribu, a niko ne zna dokle će sve ovo trajati, da li da ulazimo u novu proizvodnju – kaže Đanić.

Njegov ribnjak se prostire na 23 hektara vodene površine, a godišnja proizvodnja je u proseku 70 tona ribe.

– Toliko smo proizveli prošle godine, a još uvek imamo ribu koju nismo prodali, koja bi da je ranije vreme još u novembru bila prodata. Ta riba nam je ostala, kalirala je celu zimu, morali smo je čuvati, pa smo imali i gubitke. Nikome nije dobro, jer znam da ima ribnjaka koji imaju mnogo više ribe nego ja i koji sada imaju veći problem, jer su im ostali dugovi za hranu, a riba im stoji, dolazi toplo vreme, a ta riba će početi da ugiba. Ipak, imam malo ribe i u boljem sam možda položaju od drugih koji imaju puno ribe i veće dugove, a ja opet imam manje ribe i manje dugove – ističe Đanić.

Čuvari koji održavaju ekološki balans na ribnjaku su razne domaće životinje.

– Sada imamo znatno manje posla. Ovde imamo magarce, ovce, konje, krave i druge sitne životinje. Svakog dana se radi, ovde sam već tri godine. Takođe, na ribnjaku imamo 12 pasa i oni čuvaju teren, a veoma su opasni po ribokradice. Do sada nismo uhvatili ni jednog – kaže Pavle Patarčić, radnik na ribnjaku.

Đanić ističe da ga entuzijazam još uvek nije napustio iako, kako kaže, nikad nije bilo gore vreme za uzgoj konzumne ribe. Perspektive će u ovom poslu uvek biti, ali ako se nastavi ovako loše poslovanje biće pravo umeće u tom poslu i opstati.

Vlasnici ribnjaka iz Apatina kažu za RTV da Asocijacija pokušava uz pregovore da obezbedi pomoć države kako bi se prolongirali „vodni doprinosi” koji su znatna stavka.

– Nikad gore vreme, ovo je za nas čist gubitak. Subvencije od 10 dinara po kilogramu ribe su redovne, ali uz katastrofalno malu potražnju to nam ne daje nikakvu nadu, jer i ako se u ribarnicama trenutno cena kilograma ribe kreće na veliko od 200 dinara, do 350 i 450 dinara na malo, veliki problem je i dalje siva ekonomija, koja uz pandemiju predstavlja značajan udar na ovaj sektor – objašnjava Dušan Medić, vlasnik ribnjaka iz Apatina.

Izvor: RTV

Foto: Facebook, Free Images


reklama