Veoma bitan momenat u proizvodnji lucerke je i pravilno određivanje vremena košenja poslednjeg otkosa u jesen.

S obzirom na to da se u tom periodu lucerka priprema za prezimljavanje, poslednji otkos mora biti najmanje 30 dana pre nastupanja prvih jesenjih mrazeva. Time se obezbeđuje dovoljno dug period da se koren i krunice obezbede hranom za prezimljavanje i upešan početak vegetacije u proleće.

Sistem kosidbe u jesen trebalo bi da obezbedi obnavljanje rezervih hranljivih materija, koje omogućavaju da biljke prežive na niskim zimskim temperaturama. Zbog toga je pri planiranju sistema kosidbe tokom godine potrebno uzeti u obzir da razmak između pretposlednjeg i poslednjeg otkosa bude nešto duži. U našim agroekološkim uslovima optimalno je da poslednji otkos obavi do početa novembra, a pretposlednji nešto više od 30 dana ranije.

U godinama iskorišćavanja posle poslednjeg otkosa trebalo bi primeniti celokupnu količinu NPK đubriva, a ne u proleće pre kretanja vegetacije kako je to najčešće slučaj u našoj proizvodnoj praksi. Tokom zimskih meseci uneta hraniva će padavinama biti spuštena u dublje slojeve odakle ih korenov sistem može usvajati tokom vegetacije.

Uzimajući u obzir da je lucerka višegodišnja biljka, opasnost od izmrazavanja tokom zime je česta pojava. Kao mere borbe preporučuje se gajenje sorti otpornih na niske temperature, gajenje lucerke na plodnim zemljištima, kao i đubrenje kalijumovim đubrivima čime se povećava sadržaj šećera u biljci i smanjuje opasnost od izmrzavanja.

Izvor: dipl. inž. Svetlana Jerinić, PSSS Valjevo

Foto: Pixabay, Wikipedia