Ovogodišnji rod kukuruza i soje mogao bi da bude ispod proseka, dok se kod suncokreta očekuju bolji prinosi, izjavio je v.d. direktora Produktne berze Vlado Kovačević.
– Ono što nam stiže sa terena je da će biti ispodprosečan rod soje i kukuruza, dok po pitanju suncokreta očekujemo bolji rezultat – rekao je Kovačević za RTS.
On je objasnio da suncokret ima duži vegetacioni period, ali je otporniji na sušu od kukuruza i soje, zbog čega su očekivanja u pogledu prinosa povoljnija.
Prema njegovim rečima, cena pšenice standardnog kvaliteta na Produktnoj berzi kreće se između 20 i 20,2 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok je kukuruz između 19 i 19,2 dinara bez analize na aflatoksin. Kukuruz sa analizom na aflatoksin postiže nešto višu cenu.
Suncokret se trenutno kreće između 52 i 52,2 dinara po kilogramu, soja između 55 i 56 dinara, a ječam između 17,8 i 18 dinara.
Kovačević je naveo da je obim trgovanja standardan za ovaj deo godine, ali da na tržište istovremeno utiče više faktora, među kojima su prinosi, vremenske prilike, logistika i kretanja na svetskim berzama.
Nizak vodostaj Dunava posebno otežava domaću trgovinu i izvoz. Protok Dunava na granici sa Rumunijom trenutno je na oko 40 odsto uobičajenog nivoa, zbog čega Srbija ne može u potpunosti da koristi ovaj važan izvozni pravac prema luci Konstanca.
– Praktično je naša najbitnija izvozna magistrala, Dunav prema luci Konstanca, sada prekinuta – rekao je Kovačević, navodeći da se zbog toga traže alternativni pravci, pre svega kamionski i železnički transport.
On je ukazao da su žitarice i uljarice kabasti proizvodi relativno niske vrednosti u odnosu na masu, pa troškovi transporta imaju veliki uticaj na njihovu trgovinu.
Na međunarodno tržište dodatno utiču dešavanja u crnomorskom regionu i smanjen izvoz iz Ukrajine i Rusije. Kako je istakao Kovačević, tržište žitarica i uljarica je globalno, pa poremećaji u jednom delu sveta mogu uticati na cene na drugim tržištima.
Cena pšenice na američkom tržištu dostigla je najviši nivo u poslednje tri godine, dok se na pariskom Matifu kretala oko 239 evra po toni. Domaće cene su u velikoj meri povezane sa kretanjima na svetskim berzama, ali reakcija domaćeg tržišta ne mora uvek biti istovremena, jer zavisi i od mogućnosti Srbije da izveze robu.
Kovačević je ukazao i na promene u strukturi setve, koje su, kako je ocenio, sve više povezane sa učestalim sušama. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, površine pod pšenicom povećane su 7,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su površine pod kukuruzom smanjene 3,8 odsto, pod sojom 7,5 odsto, a pod suncokretom povećane 3,5 odsto.
– Vidimo da se naši ratari opredeljuju sve više i više i da se vrlo brzo menja struktura ka kulturama koje imaju kraći vegetacioni period – kazao je Kovačević.
Pored vremenskih prilika i logistike, jedan od ključnih faktora u formiranju cena postala je geopolitika. Posebna nepoznanica ostaje u kojoj meri i kojim pravcima će se odvijati izvoz žitarica iz Ukrajine i Rusije, kao i koliko će biti prohodni najvažniji logistički kanali.
– Sve više i više geopolitički faktori dominiraju u formiranju cene, tako da jako puno zavisi od prohodnosti logističkih kanala – zaključio je Kovačević.
Foto: Envato