Na području Srbije, vinova loza se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalazi u različiim fazama sazrevanja: od početka šarka do šarak bobica. Kod pojedinih sorti namenjenih preradi (za rakiju) i stonih sorti (poput sorte kardinal) započela je berba.
U vinogradima se registruje prisustvo štetočina koje mogu da ugroze rod i kvalitet grožđa. Na lovnim klopkama sa mirisnim atraktantom se registruju ulovi azijske voćne mušice, a beleži se i aktivnost treće generacije pepeljastog grožđanog moljca u ugroženim vinogorjima (Fruškogorskom, Vršačkom, Potiskom, Župskom i Smederevskom vinogorju).
Na mestima gde ženke azijske voćne mušice zasecaju pokožicu bobica da bi položile jaja, i na mestima gde se larva pepeljastog grožđanog moljca ubušuje u bobicu, otvara se put za naseljavanje gljive prouzrokovača sive truleži grožđa, što za posledicu može imati smanjenje prinosa i kvaliteta vina. Dodatni rizik predstavlja i činjenica da ulaskom vinove loze u faze sazrevanja (kada bobice omekšavaju i količina šećera se povećava) ona postaje veoma osetljiva na infekcije prouzrokovačem sive truleži.
Sa ciljem zaštite vinove loze od pomenutih štetnih organizama i smanjenja rizika od nastanka šteta, kako direktnih tako i indirektnih, PIS preporučuje primenu hemijskih mera zaštite, uz obavezno poštovanje karence:
* Plures (a.m. deltametrin), 500-700 ml/ha, karenca 14 dana
* Šakal (a.m. lambda-cihalotrin), 0,05-0,06 l/ha, karenca 14 dana
* Laser 240 SC (a.m. spinosad), 0,008-0,01%, karenca 14 dana
+
* Luna privilege (a.m. fluopiram), 0,5 l/ha, karenca 7 dana SS; 21 dan VS
* Libreto, Teldor 500 SC (a.m. fenheksamid), 1 l/ha, karenca 7 dana SS; 21 dan VS
Strogo voditi računa o karenci primenjenih preparata! Mere zaštite se preporučuju samo kod sortimenta kod koga se može ispoštovati karenca navedenih preparata.
Foto: PIS, Freepik
