Kritične faze voćaka i potrebe za vodom

165

U krajevima u kojima godišnja količina padavina ne prelazi 600 mm tokom vegetacionog perioda voćaka ne zadovoljavaju se potrebe stabala za vodom.

U takvim uslovima ekstenzivnog gajenja na voćkama su prisutni simptomi deficita vlage koji se najčešće ispoljavaju u vidu slabijeg porasta biljka, manjoj lisnoj masi, slabijem cvetanju i zametanju plodova.

Iz tog razloga biljkama je neophodno obezbediti lakopristupačnu vodu u zoni aktivne rizosfere tokom celog perioda vegetacije. U cilju prevazilaženja ovakvog nedostatka vlage, praktično kao obaveznu agrotehničku meru trebalo bi uvesti navodnjavanje voćarskih kultura, jer sušne godine u letnjem periodu ostavljaju posledice kako na prinos tako i na kvalitet plodova.

S obzirom na činjenicu da je poslednjih godina suša česta pojava tokom celog perioda vegetacije, a posebno u letnjem periodu, to ostavlja ozbiljne posledice na smanjenje prinosa i pogoršava kvalitet plodova. Nedostatak padavina naročito je izražen u aridnim i semiaridnim područjima, gde se smenjuju vlažni sa dužim sušnim periodima koje prate visoke temperature. Uticaj štetnog dejstva visokih temperatura vazduha na biljke ogleda se u oštećenju lisne mase, odbacivanju vrhova letorasta, a ponekad dolazi i do potpunog sušenja biljaka.

Potrebe voćaka za vodom su različite u pojedinim fenofazama rasta i razvoja i potpuno su usklađene sa evapotranspiracionim zahtavima mikrolokaliteta na kome se zasad nalazi. Sve voćne vrste imaju tipične potperiode vegetativnog rasta i generativnog razvića koji se odvijaju ciklično svake godine.

U praksi se režim navodnjavanja najčešće koristi prema kritičnim periodima u odnosu na vodu. Voćke najviše troše vodu od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Kritične faze razvoja u odnosu na vodu su cvetanje, porast lišća i mladica formiranje zametaka i porast plodova.

1. Faza cvetanja: Suvo vreme i duvanje toplih vetrova dovodi do sušenja žiga tučka tako da moramo zalivati sa 30-40 mm. To zalivanje pospešuje oplodnju i vegetativni razvoj voćaka. Više se navodnjavaju jabučaste vrste nego koštičave. Kod kajsije su neophodna bar dva zalivanja kako ne bi došlo do sušenja i da bi se povećali prinosi.

2. Faza razvitka ploda: Izvodi se neposredno pred junsko opadanje plodova. Ukoliko u kruni ima mnogo zametnutih plodova onda zalivanje treba smanjivati (izostaviti), a ukoliko ima umereno plodova onda je zalivanje obavezno.

3. Faza vreme julskog opadanja plodova: Izvodi se u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka i u vreme razvitka ploda (jul-avgust) na 20-30 dana pre berbe. Ovo zalivanje je važno ako je sušni period jer se troši mnogo vode na plodove i na diferenciranje cvetnih začetaka. Količina vode u svakom terminu navodnjavanja iznosi 30-60 mm. Zalivanjem u avgustu podstičemo bolje diferenciranje plodova i povećanje krupnoće.

U praksi se režim navodnjavanja najčešće koristi prema kritičnim periodima u odnosu na vodu. Voćke najviše troše vodu od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Kritične faze razvoja u odnosu na vodu su cvetanje, porast lišća i mladica formiranje zametaka i porast plodova.

Prvo navodnjavanje trebalo bi obaviti deset dana posle cvetanja, ukoliko je proleće sušno, a zima je bila oskudna sa padavinama.

Drugo navodnjavanje se obavlja početkom sedmog meseca, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi. Tada su i najveći evapotranspiracioni zahtevi spoljne sredine, te stabla voćaka najviše troše vodu, a period je relativno oskudan padavinama.

Treće navodnjavanje se obavlja početkom 8. meseca, za porast plodova, koji stižu za berbu krajem avgusta i tokom septembra.

Četvrto navodnjavanje primenjuje se samo kod sorti jabuka i krušaka za zimsku potrošnju, ali se obavlja 25-30 dana pre berbe, kako se plodovi ne bi kvarili zbog većeg sadržaja vode u njima.

Izvor: dipl. inž. Valentina Aleksić, PSSS Knjaževac

Foto: Free Images


reklama