Kriza na tržištu i pad tražnje definitivno se odražava i na plasman srpske maline na stranim tržištima i nema nagoveštaja da će se situacija ubrzo promeniti, smatraju stručnjaci.
Nedavno je objavljeno da je i pored pada količina koje su izvezene za 33 odsto (u prvih osam meseci) u odnosu na 2021. vrednosno ostvaren veći prihod zbog više otkupne cene tog voća.
Ovo, međutim, za malinare nije nimalo obećavajuće stanje budući da je tržište nepredvidivo dok su znatne količine i dalje uskladištene u hladnjačama. Neki od njih, prema informacijama sa terena, i dalje čekaju isplatu za predato voće. Mada su se u medijima mogle čuti različite informacije pa i da je u Srbiji u ovoj sezoni proizvedeno 90.000 tona maline, dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih stručnjaka iz Instituta za voćarstvo u Čačku, rekao je za „Politiku” da je ovogodišnji rod bio oko 45.000 tona, a da je trenutno situacija takva da velike količine neprodate maline i dalje stoje u hladnjačama. Kako objašnjava, razlog je to što je na svetskom tržištu primetan pad tražnje zbog energetske krize i straha kupaca od budućih dešavanja.
– Sve ovo utiče na tržište i trenutno se slabije plasiraju i malina i kupina. Samo u Americi postoji višak smrznute kupine na zalihama za pet odsto i maline za osam. Nema nagoveštaja da će se nešto menjati – naglašava Leposavić.
Prema njegovim rečima, mnogo veći problem je što je došlo do uprosečavanja kvaliteta maline iz Srbije, zbog višegodišnjeg odsustva strategije u proizvodnji i plasmanu.
Napominje da je razlog tome što su uvedene neke sorte koje nemaju tu osobinu da daju vrhunski kvalitet kakav smo imali u ranijem periodu. Kvalitet „srpske maline” po čemu smo duži niz godina bili prepoznatljivi je što smo na svetsko tržište izvozili 95 odsto ovog voća vrhunskog kvaliteta i svega pet odsto prosečnog.
– Ovo nažalost više nije slučaj, kvalitet je zbog svih ovih razloga počeo da pada da bi došli do toga da sada isporučujemo 80 procenata maline vrhunskog kvaliteta i 20 prosečnog. Isto to kupci mogu da nabave i u Poljskoj i u drugim zemljama koje proizvode malinu, a do sada nisu mogle da se pohvale nekim kvalitetom. Istovremeno, takva malina kod njih se može nabaviti po nižim cenama – navodi Leposavić.
On naglašava da je to definitivno problem koji će se nastaviti, ukoliko i mi nastavimo sa praksom koju kupci neće ni moći ni hteti da tolerišu. Mali broj hladnjačara u Srbiji održao je taj prepoznatljiv kvalitet naše maline i nemaju nikakav problem jer su, i pored teške situacije na tržištu, uspeli da prodaju sve otkupljene količine po pristojnim cenama.
– Oni su prodali malinu, ispraznili kapacitete i ugasiće hladnjače tako da neće imati troškove skladištenja i održavanja. Ostali koji nisu uspeli da prodaju robu, usled energetske krize, imaće i dodatnih izdataka. Čini mi se da je trenutno na sceni čistilište. Male hladnjače, pa čak i neke srednje i velike imaće poteškoća jer nemaju sredstava za isplatu, neki su i prezaduženi. Dobar deo preuzete robe nije isplaćen i to je sada ogroman problem koji će se svakako odraziti i na sledeću sezonu – napominje dr Aleksandar Leposavić.
Izvor: Politika
Foto: Envato