U 2016. godini nije utvrđeno prisustvo ispitivanih karantinskih štetnih organizama na krompiru koji je proizveden u Bosni i Hercegovini, što znači da ispunjava fitosanitarne zahteve za nastavak izvoza u zemlje Evropske unije i za plasman na domaće tržište – izjavio je za Fenu direktor Uprave za zaštitu zdravlja bilja BiH Radenko Radović.
Na osnovu rezultata sprovođenja Programa posebnog nadzora (sistemske kontrole) krompira u Bosni i Hercegovini za 2016. godinu, kako je dodao, sačinjen je izvještaj i upućen Veću ministara BiH na razmatranje i usvajanje.
Pojedini mediji nedavno su objavili da su povrtlari u BiH uoči nove proizvodne sezone zabrinuti zbog sve glasnijih zahteva iz Hrvatske da se zabrani uvoz krompira iz BiH zbog preterane upotrebe određenih zaštitnih sredstava. Radović je prokomentarisao da Uprava za zaštitu zdravlja bilja zvanično nema informacije da li postoje određeni zahtevi iz Hrvatske da se zabrani uvoz krompira iz Bosne i Hercegovine zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava.
– Ukoliko postoji ovakav zahtev zasnovan na navedenim razlozima smatramo da bi bio neosnovan iz razloga što Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja, na osnovu Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima BiH, donosi i objavljuje spisak aktivnih materija dozvoljenih za upotrebu u fitofarmaceutskim sredstvima u BiH koji se redovno usklađuje s izmenama i dopunama EU zakonodavstva. Shodno tome, u pogledu aktivnih materija koje se mogu koristiti isti su zahtevi Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske. Registracija sredstava za zaštitu bilja je usklađena s ovim spiskom i niti jedno sredstvo koje sadrži aktivnu materiju, a koja nije uvrštena na spisak aktivnih materija ne može biti registrovano u Bosni i Hercegovini. Samim tim neregistrovana sredstva se ne mogu legalno uvesti iz drugih država u Bosnu i Hercegovinu, odnosno staviti na tržište i u upotrebu – naveo je Radović.
Za zdravlje bilja uopšte pa i krompira, kako je dodao, odgovoran je vlasnik koji mora da osigura stručnu odgovornu osobu koje vrši redovne preglede u toku vegetacije, prati pojavu štetnih organizama, preduzima mere zaštite uključujući i primenu fitofarmaceutskih sredstava i drugo. O svim neuobičajenim pojavama štetnih organizama, posebno karantinskih, obavezan je odmah da obavesti fitosanitarnog inspektora i sprovede mere koje odredi inspektor.
Radović je napomenuo da se to podednako odnosi na proizvodnju krompira bez obzira na to da li je namenjena izvozu ili domaćem tržištu.
Upis u fitoregistar obavezan je za osobe koje proizvode, uvoze, otkupljuju ili skladište semenski i/ili merkantilni krompir s namerom distribucije, što uključuje i izvoz.
– Upis u fitoregistar počeo je u novembru 2013. i vrše ga entitetska ministarstva poljoprivrede i Odeljenje za poljoprivredu Brčko Distrikta. Prema podacima Jedinstvenog fitoregistra u BiH je upisano 147 proizvođača, prerađivača, uvoznika i distributera određenog bilja, biljnih proizvoda i regulisanih objekata od čega u Republici Srpskoj 61, a u Federaciji Bosne i Hercegovine 86 – dodao je Radović.
On je napomenuo da postoje i određeni izuzeci od upisa u fitoregistar, a to su mali proizvođači merkantilnog krompira koji, u skladu s odredbama Pravilnika o fitoregistru, ne podležu obavezi upisa u taj registar, ali moraju da budu upisani u fitoevidenciju i imaju fitoevidencijski broj dodeljen od nadležnog ministarstva/odeljenja.
Prema podacima Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, izvoz krompira iz BiH 2015. godine iznosio je 102.356,55 KM (246.860 kg), dok je u 2016. dostigao vrednost od 900.550,43 KM (1.431.458 kg).
Foto: Cover Images