U Srbiji trenutno nema nestašice krompira, ali domaća proizvodnja već godinama opada, pa se sve veći deo potreba podmiruje uvozom. Istovremeno, evropsko tržište ove godine beleži znatno manju proizvodnju i rast cena, što bi moglo da se odrazi i na domaće tržište.
Predsednik Udruženja „Plodovi Srbije“ i proizvođač krompira Ratko Vukićević kaže za RTS da je ovogodišnja proizvodnja u Srbiji bolja nego prošle godine, ali da još nema konačnih podataka jer je vađenje krompira tek počelo.
– Prinosi su oko 25 do 30 tona na brdima, ko je dobro uradio. Bilo je velikih problema u Vojvodini, zalivanje je bilo zabranjeno, ali imamo neki prinos koji je zadovoljavajući – rekao je Vukićević za RTS.
Ipak, dugoročniji problem predstavljaju sve manje površine pod krompirom. Zbog toga Srbija više ne proizvodi dovoljno za potrebe domaćeg tržišta i, prema Vukićevićevim rečima, verovatno će i ove godine morati da uvozi.
Situacija u Evropi dodatno komplikuje mogućnost nabavke iz inostranstva. Agroekonomista Žarko Galetin navodi da je krompir ove godine zasejan na oko 520.000 hektara, približno 15 odsto manje nego ranije, dok su suša i visoke temperature pogodile neke od najvećih evropskih proizvođača. Francuska, Belgija, Holandija i Španija beleže slabije prinose, a ukupna evropska proizvodnja procenjuje se na oko 20 miliona tona, odnosno približno četvrtinu manje nego prethodne godine.
Evropsko tržište još nema problem sa stvarnom nestašicom, ali bi situacija mogla da postane napetija kada se potroše prošlogodišnje zalihe.
– Kada se potroše zalihe iz prethodne godine, to vrlo bitno može da utiče i na tržište u samoj Evropi, a bogami i kod nas – upozorava Galetin.
Prema Galetinovim rečima, oko 40 odsto domaćih potreba za krompirom nadoknađuje se uvozom iz Evrope, pre svega iz Belgije, Holandije i Francuske. Zbog toga se promene na tim tržištima neminovno odražavaju i u Srbiji.
– Kada 40 odsto nadoknađujete da biste zadovoljili domaće potrebe, onda delite sudbinu tržišta zemalja iz kojih tu robu uvozite – objašnjava Galetin.
Dodatni problem predstavljaju gubici tokom skladištenja. Od domaće proizvodnje koja se kreće između 500.000 i 600.000 tona, prema njegovoj proceni, tokom skladištenja može da se izgubi između 70.000 i 80.000 tona.
Ipak, Galetin ne očekuje da će se evropski skok cena u istoj meri preneti na domaće tržište. Otkupna cena krompira u Srbiji trenutno se, prema njegovim rečima, kreće oko 45 do 50 dinara po kilogramu, dok je maloprodajna cena oko 100 dinara, uz razlike od prodajnog mesta do prodajnog mesta.
– Ne očekujem nešto ekstremno velike cene krompira, kao što imamo dramatičnu situaciju u Evropi – kaže Galetin, ali dodaje da bi cene konzumnog krompira mogle da porastu kako se budu smanjivale zalihe.
Posebno bi mogao da bude pogođen sektor prerade, odnosno proizvodnja pomfrita i čipsa, koja je snažnije povezana sa evropskim tržištem.
Problemi domaćih proizvođača, međutim, nisu samo posledica vremenskih prilika i uvoza. Vukićević ukazuje na usitnjena gazdinstva, nedostatak savremenih pak-centara i zastarelu mehanizaciju.
Prema njegovoj oceni, proizvođači bi morali da se udružuju kako bi mogli da ulažu u savremenu mehanizaciju, skladišta i organizovan plasman.
– Oni moraju biti udruženi u kooperativu – ističe Vukićević, dodajući da je potreban i odgovarajući pravni i ekonomski okvir za razvoj kooperativa, izgradnju skladišta i nabavku mehanizacije.
Galetin navodi da proizvodnja krompira zahteva velika ulaganja: troškovi po hektaru kreću se od oko 800.000 do milion dinara, dok su za konkurentnu proizvodnju neophodni i odgovarajući skladišni kapaciteti.
Istovremeno, klimatske promene menjaju i izbor sorti. Vukićević navodi da su se ove godine bolje pokazale ranije sorte otpornije na sušu, poput kolombe, dok izbor sorte mora da zavisi od klime, zemljišta i namene proizvodnje.
On ukazuje i na čestu zabludu potrošača da je crveni krompir automatski kvalitetniji od belog.
– Sve to zavisi od sorte. Izbor sortimenta je vrlo bitan i za klimu, i za zemljište, i za namenu – kaže Vukićević.
Paradoks evropskog tržišta posebno se vidi kada se uporede dve godine. Dok su prošle godine proizvođači u pojedinim delovima Evrope imali velike viškove i veoma niske cene, ove godine smanjena proizvodnja i nepovoljni vremenski uslovi menjaju situaciju.
Vukićević navodi da su domaći proizvođači prošle godine pretrpeli velike gubitke zbog jeftinog uvoznog krompira, koji je, prema njegovim rečima, na tržište dolazio i po cenama ispod troškova proizvodnje.
Sada se, međutim, evropsko tržište suočava sa sasvim drugačijim okolnostima. Za Srbiju to znači da će, zbog zavisnosti od uvoza, kretanja na evropskom tržištu biti važna i za domaću ponudu i za cene krompira.
Za sada nema razloga govoriti o nestašici, ali ovogodišnja sezona još jednom pokazuje koliko je domaće tržište osetljivo na promene u evropskoj proizvodnji i koliko će za budućnost srpskog krompira biti važni veća proizvodnja, savremena mehanizacija, skladišta i bolje organizovanje proizvođača.
Izvor: RTS
Foto: Agro TV