Kruškina stenica (Stephanitis pyri) je polifagna štetočina koja štetu pričinjava u zasadima jabuke i kruške, ali i u zasadima koštičavog voća, na glogu, vrbi, ružama i mnogim drugim biljkama.
Ovaj insekt pričinjava direktnu i indirektnu štetu. Direktnu štetu pričinjavaju imaga i larve koje hraneći se sisanjem sokovana na naličju listova dovode do obezbojavanja lišća uz glavni nerv, a u slučaju jakog napada i do prevremenog opadanja listova. Indirektna šteta nastaje izlučivanjem slatkastog sekreta koji je pogodna podloga za razvoj gljiva čađavica, biljke zaostaju u porastu i dovode do smanjenja prinosa ne samo u godini napada već i u narednoj godini. Krajevi sa toplom i suvom klimom pogoduju razvoju ove štetočine.
Odrasli insekti imaju široko i pljosnato telo veličine 3-3,25 mm. Krila su sivobele boje, mrežasta i prozirna sa dve poprečne tamne linije. Noge su svetložute boje. Larve su beskrilne slične imagu, tamnosmeđe boje. Jaja su ovalna, sjajne crne boje.
Prezimljava u stadijumu imaga pod korom drveta u šupljinama i ispod lišća u voćnjacima. Tokom godine razvijaju dve do tri generacije. Prezimeli insekti javljaju se u proleće posle pojave prvih listova u zasadima jabuke i kruške. Nakon dodatne ishrane ženke polažu jaja na naličje listova iz kojih se posle 7-25 dana javljaju larve. Larve tokom svog razvoja prolaze kroz pet larvena stupnja nakon čega prelaze u odraslog insekta. Odrasli insekti posle ishrane odlaze na prezimljavanje.
Mere zaštite u suzbijanju ove stenice ogledaju se u primeni kontaktnih insekticida (piretroidi). Takođe, spaljivanje opalog lišća, stare kore i jesenje oranje između redova u voćnjaku predstavljaju važne preventivne mere u suzbijanju kruškine stenice.
Za agrotv.net: dipl. inž. Slavica Svetozarević, PSSS Negotin
Foto: Ilya Mityushev/ EPPO Global Database