Kupci u EU žele da GM hrana bude obavezno deklarisana

15

Većina potrošača u Evropi želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno deklarisana, što bi im ostavilo mogućnost izbora prilikom kupovine.

Iako industrija tvrdi da je to nemoguće primeniti, hiljade potrošača, koje je u poslednjem istraživanju anketirala agencija Ipsos, izjavilo je da želi da se ovo stanje na tržištu izmeni i insistira na tome. Ovo se odnosi na svu hranu koja je nastala bilo kojom vrstom genetičkog inženjeringa.

Usred pandemije, tema GMO hrane ponovo je aktuelna što bi moglo da znači da se kupci još više okreću zdravijim namirnicama i zahtevaju transparentniji pristup prehrambene industrije. Evropsko zakonodavstvo inače predviđa da GM hrana mora da bude jasno označena, ali se to ne odnosi na proizvode od životinja hranjene sa GM usevima. Problem je nastao pošto je presuda Evropskog suda iz 2018. potvrdila da genetski modifikovana hrana za životinje spada pod GMO direktivu EU. Međutim, Pokret zelenih je tu presudu osporio zahtevajući da se namirnice proizvedene od životinja hranjenih takvim žitaricama jasno odvoji i posebno deklariše.

Evropska komisija je čak zbog ovog slučaja započela studiju koja će obuhvatiti i zahteve potrošača, a biće objavljena krajem ovog meseca. Iz grupe zelenih su zahtevali da se uzme u obzir da je zaštita potrošača zapravo sloboda izbora i da kupci širom sveta moraju da znaju kakvu hranu konzumiraju, bez obzira na to da li je reč o starim ili novim metodama genetskog inženjeringa.

Nedostatak takvih deklaracija na proizvodima, smatraju aktivisti, doveo bi i do manjeg poverenja u organsku hranu za koju se toliko zalažemo.

Istraživanje Ipsosa pokazuje da građani koji su čuli za novu tehnologiju gajenja poljoprivrednih useva uz pomoć gena, imaju različita mišljenja o tome. Ipak, 86 odsto ispitanika želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena u skladu s tim. Oko 68 odsto njih smatra da svaka nova tehnologija u proizvodnji GM hrane mora unapred da bude predočena i razjašnjena kupcima. Dok je 78 odsto ispitanika čulo za GM useve, samo 40% u svim zemljama članicama EU aktivno prati dešavanja u ovoj oblasti.

U dokumentu o prehrambenoj politici EU „Od njive do viljuške” pominje se potencijalna uloga inovativnih tehnika i biotehnologije u proizvodnji hrane. Međutim, istaknuto je da „sledljivost i deklarisanje proizvoda koji su dobijeni ovom tehnologijom moraju garantovati pravo kupaca na slobodu informisanja i izbora”. Na ovo se poziva i Pokret zelenih koji upozorava da, bez obzira na trenutne globalne okolnosti, ovi propisi moraju strogo da se primenjuju, ne samo zbog trenutne zaštite potrošača već i zbog budućeg lanca snabdevanja zdravom i proverenom hranom.

Cilj evropske prehrambene strategije jeste da se do 2030. godine čak 25 odsto poljoprivrednog zemljišta organski obrađuje. Ovaj plan osmišljen je da bi pomogao državama da stimulišu ponudu i tražnju za organskim proizvodima. Strategija se fokusira i na značaj bezbednosti semena, kao i na pravo poljoprivrednika na pristup biljnim sortama koje su prilagođene klimatskim promenama. Ovakva politika sve organsko stavlja u središte budućeg evropskog sistema ishrane.

Izvor: Politika

Foto: Unsplash


reklama