Uoči početka ovogodišnje sezone berbe kupine, prve najave govore da proizvođače očekuje otkupna cena od 150 dinara za kilogram.
Ekstremno vreli talas, međutim, poput maline, utiče na kvalitet ploda i prinos koji će biti za trećinu manji od prosečnog.
Zbog vremenskih uslova ova godina definitivno nije naklonjena proizvođačima jagodičastvog voća. Kupina ovih dana polako sazreva i prve količine ovog voća u ravničarskim krajevima već se ubiraju, ali zbog jako visokih temperatura uočavaju se problemi u kupinjacima.
Stručnjaci za voćarstvo zato procenjuju da bi ovogodišnji rod mogao da bude manji i do čak 30% od prosečnog. Kupina, naime, iako daleko otpornija od drugih vrsta, teško podnosi visoke temperature, posebno što se radi o nekoliko vezanih vrelih dana i toplotnih talasa.
– Kupina jeste robusnija biljka od maline i bolje podnosi visoke temperature, ali je ovo ipak ekstrem. Temperature vazduha preko 37 stepeni kod biljke dovode do zastoja metabolizma, ona više ne usvaja organsku hranu, gleda samo da preživi, usvaja malo vode koje ima u zemljištu. Na listovima i plodovima ima ožegotina i oni koji su izloženi suncu će da pobele. Bojim se da i pored zahlađenja može biti problema, čak i kod kupinjaka koji se navodnjavaju i onih koji nisu pokriveni zaštitnim mrežama – procenjuje stručnjak za voćarstvo Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
Kupinjaci su ostali i bez neophodne vode jer, kako kaže, količina padavina iz prošlog jula od 250 litara po kvadratnom metru, u skorije vreme neće se ponoviti. Voćari koji su se pripremili za ovakve ekstremno tople uslove, podigli su zaštitne mreže i navodnjavaju zasade, ipak se mogu nadati koliko-tolikom prinosu.
– Treba biti jako oprezan u prognozama što se tiče samog prinosa. Sve zavisi kako ćemo ući u berbu, da li sa kišom i niskim teperaturama ili ne, ali sigurno će rod biti manji za 20% do 30% u odnosu na prosečan, koji se kreće osam do 10 tona po hektaru. Čak i cena koja se najavljuje, od 150 do 180 dinara po kilogramu, neće moći to mnogo da popravi, jer su biljke već delimično oštećene – upozorava Milinković.
Srbija je po proizvodnji kupine jedna od dominantnih zemalja u Evropi sa godišnjom proizvodnjom između 30.000 i 40.000 tona, ali se površine pod ovim voćem iz godine u godinu smanjuju, što zbog nestabilne otkupne cene, što zbog nepostojanja ozbiljne prerade. Procena je Asocijacije proizvođača jagodičastog voća Srbije da su površine pod zasadima kupine samo u poslednjih pet godina pale sa 6.000 na 1.000 hektara.
Na početku berbe prošle sezone, sorta loh nes prodavala se čak od 80 do 100 dinara kilogram, ali se otkupna cena kupine vrlo brzo survala na ispod 50 dinara.
Izvor: Blic
Foto: Unsplash, Pixabay
