Prethodnih godina kvalitet paradajza bio je veoma upitan i drugačiji od onoga kako pamtimo. Zeleno seme, bez ukusa, žilav i sa sumnjivim sastavom tj. količinom pesticida. Međutim, ove godine na pijacama i u veletrgovinama, moguće je pronaći mnogo kvalitetniji paradajz. Da li su poljoprivrednici počeli da odgovaraju zahtevima tržišta ili je nešto drugo u pitanju, govorili su za Biznis.rs. Marko Živčević, direktor prodaje iz kompanije Bio Green Tehnology, i Milan Stanković, poljoprivrednik iz Mačvanskog okruga.
– Kada fali robe, opada kvalitet. Ljudi beru paradajz koji je još uvek zelen. Takav paradajz se često može naći u marketima, jer on može duže da stoji i da zadrži dobar izgled, ali trpi kvalitet, pre svega ukus, jer paradajz nije dovoljno sazreo. Masovna proizvodnja i upotreba hemije su učinile svoje – objašnjava Živčević.
Ipak, prema njegovim rečima paradajz kakav pamtimo iz detinjstva još uvek može da se nađe na pijacama.
– Trenutno, ima malo paradajza iz uvoza, preko celog leta na tržištu uglavnom bude domaći paradajz. Velike vrućine su celokupnoj poljoprivredi zadale velike probleme, pa se to odrazilo i na prinos paradajza. Takođe, ovaj period se može nazvati prelaznim, jer stari plastenici su očišćeni, teško se vrši oplodnja, a to sve utiče i na kvalitet i na dostupne količine – objašnjava Živčević i dodaje da problema posebno ima u leskovačkom kraju, jer suša i bolesti utiču na prinos.
Pomenuti problemi iziskuju uvoz paradajza, a na tržištu se uglavnom nalazi paradajz uvezen iz Holandije. Kao zemlje iz kojih nabavljamo ovo povrće pominju se i Albanija, Severna Makedonija, Turska, nekad i Hrvatska, ali to je slučaj samo na početku sezone, dok ne stigne domaći paradajz.
– Sezonu paradajza uvek prate dva do tri momenta naglog pada cene. Sigurno su potrošači mogli da primete da je to bio slučaj i ove godine, kao i neobjašnjivi momenti kada cena naglo poraste, dok smo prošle godine imali samo jednu situaciju kada je cena paradajza pala, sve vreme je koštao oko sto dinara, pa i preko toga – konstatuje Živčević.
Uopšteno govoreći, proizvodnja paradajza se smanjuje. Razloga je mnogo. Tržište nije stabilno. Cene variraju. Ogroman problem je i nedostatak radne snage, jer u proizvodnji i uzgajanju paradajza, kaže Živčević, sve se radi ručno, ništa mašinski. Dakle, mnogo je faktora koji otežavaju uzgoj i utiču na prinos i kvalitet.
– Kada ima dovoljno domaćeg paradajza, nema potrebe da se uvozi – mišljenja je Živčević.
Trenutne cene paradajza su od 130 do 150 dinara u Leskovcu, a u marketima i na pijacama preko 200 dinara.
Milan Stanković, poljoprivrednik iz Mačvanskog okruga, uzgajao je paradajz i ove godine, ali zbog loše otkupne situacije i nemogućnosti da kao mali poljoprivrednik zaradi, odustaje od uzgoja ove poljoprivredne kulture.
– Moj, domaći paradajz može se naći po pijacama, a u marketima je uvozni – kaže Stanković i dodaje da ne može da pokrije ni osnovne troškove, jer se paradajz uvozi.
– Ljudi uvezu, pa kada se zatrpa tržište cene idu dole. Ja sam preprodavcima dao po 40 dinara, ne mogu nikako u tu cenu da se uklopim, dok platiš radnika, budeš u čistom minusu – konstatuje on.
Činjenica je da kvalitet paradajza varira, kao i njegova cena i da mnogo zavisi od mesta na kom se kupuje, ali i vremenskih i drugih tržišnih prilika. Ipak, postavlja se pitanje i da li se srpski, domaći paradajz izvozi i u koje sve zemlje. Da li je Rusija tržište za izvoz paradajza, kao što je to slučaj sa drugim prehrambenim i poljoprivrednim kulturama?
– Iz Srbije nikada mnogo paradajza nije išlo za Rusiju, jer nemamo mi te kapacitete. Uglavnom se naš paradajz izvozi u zemlje koje su bliže, Rumunija, Grčka, Crna Gora. To je lako kvarljiva roba i ne trpi duga putovanja – objašnjava Živčević iz kompanije Bio Green Tehnology.
– Ja ne znam nikoga da otkupljuje paradajz za izvoz. Uvoz nam napravi problem, a slabo se izvozi – konstatuje Stanković za kraj.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Freepik