Edukacija, dostupnost informacija i odgovoran javni razgovor neophodni su kako bi potrošači imali sigurnost u izboru hrane, posebno mesa, zaključak je panela o poreklu, kvalitetu i bezbednosti pilećeg mesa.
Kako je rečeno, kvalitet i bezbednost pilećeg mesa zavise od primene jasno definisanih i više puta kontrolisanih procesa, koji obuhvataju sve faze, od farme i načina ishrane životinja, preko tehnološke prerade, do skladištenja i trgovine, rečeno je na panelu o poreklu, kvalitetu i bezbednosti pilećeg mesa koji je organizovala kompanija „Perutnina Ptuj Topiko”.
Savremena proizvodnja, kako se čulo, podrazumeva stroge protokole i standarde, ali i stalni nadzor stručnih timova, čime se obezbeđuje da pileće meso bude nutritivno vredna, lako svarljiva i pouzdana namirnica. U trenutku kada raste potreba javnosti za pouzdanim i jasnim informacijama o uslovima uzgoja životinja, higijenskim standardima i kontrolnim mehanizmima u proizvodnji hrane, otvoren i argumentovan dijalog predstavlja važan korak u jačanju poverenja između potrošača i prehrambene industrije.
Učesnici panela posebno su naglasili da neproverene informacije i mitovi o načinu uzgoja mesa često doprinose stvaranju nepotrebnog straha i nepoverenja. Zato je, kako je poručeno, važno govoriti na osnovu činjenica i podataka iz prakse, a ne pretpostavki.
Doktor Branko Velebit sa Instituta za higijenu i tehnologiju mesa je rekao da je poverenje dobro, ali je kontrola još bolja.
– Ozbiljni proizvođači kontinuirano ulažu u programe samokontrole i nezavisne provere, uz državni nadzor, kako bi sprečili prisustvo nedozvoljenih supstanci i mikroorganizama. U pogledu tragova veterinarskih lekova i pesticida nemamo veće probleme, a prioritet suzbijanja mikrobioloških hazarda su salmonela i kampilobakter u celom lancu, od načina gajenja do izlaska proizvoda na tržište. Srpski zakonski okvir je u pogledu tolerancije na antibiotike stroži od evropskog, što potrošačima garantuje viši nivo zaštite – rekao je Velebit.
Prema mišljenju stručnjaka, jedna od najčešćih zabluda koja se odomaćila u javnosti već godinama jeste da piletinu treba izbegavati, da je prepuna hormona i da je posebno ne treba davati deci. Velebit ističe da ovo nije istina i da su ovakve izjave naučno i stručno neutemeljene, ali, nažalost, doprinose da pojedini mediji povećavaju tiraže ili vidljivost.
– Moram da kažem i da pojedine naše kolege iz ovih ili onih razloga učestvuju u tome iako su u sistemu nadzora. Pokušaću najjednostavnije da objasnim kako stvari funkcionišu i koji su to dokazi protiv ovakvih neutemeljenih tvrdnji koje toliko dugo već postoje i predstavljaju izvesnu propagandu protiv mesa – istakao je i objasnio da su se sedamdesetih godina prošlog veka koristili stimulatori rasta u vidu „trenbolona”, „estradiola” i drugih hormona:
– To je bilo u zamahu sve dok se nije otkrilo da ti hormoni uzrokuju negativne promene na endokrinom sistemu kod ljudi, a prvenstveno utiču na funkcionisanje štitne žlezde. Daljim istraživanjem otkriveno je da ti hormoni mogu da utiču mutageno ili kancerogeno. Dakle, mi već sada vidimo tu prvu grupu razloga zašto industrija nema interes da koristi nešto što dokazano uzrokuje apsolutno štetne efekte po zdravlje ljudi.
Velebit ističe da je 1981. godine sadašnja Evropska unija, a tada Evropska zajednica apsolutno zabranila korišćenje tih steroidnih hormona. Drugi razlog zašto ti hormoni sigurno ne mogu da se nađu u pilećem mesu jeste etička grupa razloga. Savremeni potrošač želi da konzumira meso koje je bezbedno, koje je kontrolisano, za koje se zna poreklo. Treća grupa, ali ne manje bitna jeste da smo mi danas u situaciji da piletu kom u domaćinstvu treba nekih 14 nedelja da dosegne masu neophodnu za klanje u industrijskim uslovima treba četiri do sedam nedelja. Razlog tome, ističe, nije davanje hormona, već genetska selekcija. Industrija ima mogućnost kupuje brojlere za koje znaju da će do 42. dana doseći tri i po do četiri kilograma. Postavlja se zato pitanje zašto bi industrija sa ovakvim mogućnostima nabavljala hormone i rizikovala svoju reputaciju.
U Srbiji je prošle godine prosečna potrošnja pilećeg mesa po stanovniku bila 20,75 kilograma, svinjskog oko 19 kilograma i junećeg, goveđeg negde između pet do šest kilograma. Ako uporedimo sa 2014, udeo živinskog mesa u ukupnoj potrošnji bio je značajno manji, svega 15 do 16 kilograma.
– Naša odgovornost počinje već na farmi i proteže se kroz svaki korak u proizvodnom procesu. Kontrola kvaliteta nije samo poslednja karika, već kontinuiran sistem koji garantuje da će do potrošača stići siguran i kvalitetan proizvod. Svaki komad pilećeg mesa nosi pečat tog zalaganja – izjavila je Višnja Avdalović, rukovodilac kontrole kvaliteta u kompaniji „Perutnina Ptuj”.
Ana Todorović, specijalista javnog zdravlja i strukovni nutricionista dijetetičar, rekla je da je benefit pilećeg mesa veliki i poznata je činjenica da je to meso koje se najranije uključuje u ishranu, koriste ga deca, trudnice, sportisti. To je pokazatelj da je zdravo jer ima bioraspoložive proteine koji su značajni za naše telo.
– Uvek je zdravstvena bezbednost na prvom mestu i zato je potrebna i edukacija kako čuvati i koristiti ovu vrstu mesa, ali bi trebalo imati u vidu i to da je reč o mesu koje sadrži dosta vitamina Be, cink, pa čak i selen, koji je dobar antioksidans – rekla je Todorovićeva.
Izvor: Politika
Foto: Envato