Rast i razvoj povrća (ali i ostalih biljaka) mogući su samo u kvalitetnoj vazdušnoj sredini, pre svega u prisustvu ugljen-dioksida i kiseonika.

Vazduh obično sadrži 0,03 % CO2, što odgovara količini 500 g/m2. Pri optimalnoj osvetljenosti i temperaturi, optimalan sadržaj CO2 je 0,1-0,2%. U takvim uslovima povrće je ranostasnije, a prinos veći.

Tako salata dospeva za dve do četiri nedelje ranije, kod paradajza se značajno povećava ranostasnost i za 15-20 odsto ukupni prinos, a kod krastavca prinos je 3-4 kg/m2.

Sadržaj CO2 u plastenicima reguliše se provetravanjem (ulaskom svežeg vazduha) i iz zemljišta. Pri dobrom đubrenju, posebno organskim đubrivima, povećava se mikrobiološka aktivnost i oslobađa CO2 (do 75 g/m2). To je bitno jer pri optimalnim uslovima odrasle biljke krastavca i paradajza mogu dnevno da usvoje 30-50 g/m2 CO2.

Pri nedostatku CO2 vrši se gasovanje. Gasovanje se vrši po sunčanom vremenu u toku prepodneva (od 10-14 časova). Objekat se zatvori, a temperatura bi trebalo da je za oko 2 stepena viša od optimalne za rast date vrste. Efekat gasovanja se produžava do 16 časova kad se vrši kratkotrajno provetravanje. Nasuprot povoljnom efektu visokog sadržaja CO2 u toku dana za vreme fotosinteze, visok sadržaj noću ili pri slaboj osvetljenosti, kakva je zimi, dovodi do nekroze listova i značajnih oštećenja biljaka.

Kiseonik je neophodan za disanje biljaka. Posebno je značajan za aktivnost korena i za klijanje. Najveće potrebe za kiseonikom ima koren biljaka koje brzo rastu – krastavac, dinja, lubenica. Za poboljšanje rastresitosti, odnosno stvaranje dobrih vazdušnih uslova u zemljištu, primenjuju se različite mere popravke (unošenje lakih supstrata, organske mase, nastiranje zemljišta).

Od drugih gasova, u zaštićenom prostoru ima amonijaka, sumpor-dioksida, etilena, a ređe ozona.

Štetno dejstvo amonijaka javlja se ako se sadi neposredno posle unošenja stajnjaka, posebno posle unošenja živinskog đubriva. Povrede na biljkama su u vidu ožegotina na donjim listovima.

Sumpor-dioksid oštećuje biljke (listovi pobele i suše se) već pri koncentraciji od 0,01%. Visoke koncentracije S02 javljaju se pri direktnom sagorevanju industrijskog gasa ili kao rezultat spoljnjeg zagadenja vazduha.

Pri zagrevanju pomoću kalorifera u kojem sagoreva gas može doći do pojave etilena i ugljenmonoksida. Tada biljke zaustavljaju rast, listovi postaju grubi, intenodije su kratke i slaba je oplodnja. Etilen je i produkt zrenja paradajza, dinje i paprike i nepovoljan je za salate i krastavac koji brzo propadaju.

Dobar sastav vazduha u plasteniku postiže se pravilnom primenom agrotehničkih mera i redovnim provetravanjem objekta.

Izvor: Seoski poslovi

Foto: Pixabay