Voda, iako izuzetno značajan činilac u poljoprivrednoj proizvodnji, u velikom postotku do sada je bio zanemarivan. O značaju kvaliteta i sastava vode najbolje govore problemi proizvođača koji imaju lošu vodu. Ti problemi dovode do znatno nižih prinosa, pa i do propadanja useva.
Jedan od najvećih problema nepovoljnih posledica korišćenja vode lošeg kvaliteta za navodnjavanje jeste sekundarno zaslanjivanje i alkalizacija. Rastvorene soli u vodi nose sobom opasnost od njihovog nagomilavanja u zemljištu tokom dugogodišnjeg navodnjavanja.
Kada govorimo o kvalitetu vode, najčešće se to odnosi na dva parametra, tj. EC i pH vrednost. U intenzivnim uslovima proizvodnje, kao što je plastenička proizvodnja povrća trebalo bi poznavati i sadržaj kalcijum oksida u vodi (CaO), magnezijum oksida (MgO) i hidrokarbonata (HCO3).
EC (elektroprovodljivost vode) predstavlja sposobnost vode da provodi struju. Provodljivost vode zavisi od količine soli u njoj, tako što veća količina rastvorenih soli u vodi utiče na veću provodljivost. EC vrednost ili elekroprovodljivost merimo pomoću EC metra i izražavamo u mmhos.
U praksi to znači da svaka voda, sem destilovane, ima određenu EC vrednost. Tu vrednost nazivamo početna EC vrednost vode. Dodavanjem hrane u vodu, tj. pravljem hranljivog rastvora, povećava se količina soli u vodi, te se na taj način povećava i EC vrednost, tj. elektroprovodljivost. Previše hrane u vodi je štetno jer biljka ne može pravilno usvajati vodu i hranu (visok EC). Sa druge strane manjak hrane u vodi (nizak EC) je takođe štetan jer biljka bez hrane i vode ne može napredovati.
Kvalitet vode u zavisnosti od vrednosti EC
Kvalitet vode EC vrednost vode u mmhos
Odlična voda < 0,5
Dobra voda 0,5-0,8
Voda sednjeg kvaliteta 0,8-1,1
Loša voda 1,1-1,5
Izrazito loša voda >1,5
Do problema zaslanjivanja dolazi kad se koncentracija soli u zemljištu poveća do granice koja izaziva smanjenje primanja vode od strane biljke, a što dalje vodi smanjenju prinosa. Navodnjavanje zaslanjenom vodom traži posebne mere upravljanja. Jedna od najčešćih mera je ispiranje soli. Ispiranje podrazumeva dodavanje većih količina vode od preporučenih potreba navodnjavanja s ciljem ispiranja soli u dublje slojeve zemljišta. Ispiranje se može sprovesti i nakon završetka sezone navodnjavanja, sa ciljem da se akumulirane soli isperu.
Pored problema sa zaslanjivanjem vode za navodnjavanje, velike probleme u navodnjavanju može da proizrukuje i alkalizacija, koja je posledica suvišnog natrijuma u zemljištu. Rezultat viška natrijuma odražava se promenom fizičkohemijskih svojstava zemljišnog rastvora, bubrenjem gline i disperzijom čestica zemljišta. Posledica međusobnog delovanja dolazi do smanjenja infiltracije i propusnosti zemljišta za vodu. Hemijska disperzija čestica zemljišta izaziva pokoricu koja je jedan od pokazatelja alkalnosti zemljišta.
Kada se za navodnjavanje koristi voda visoke koncentracije natrijuma moraju se primenti posebne mere. Jon natrijuma iz rastvora zemljišta veže se za adsorbtivni kompleks zemljišta putem dva procesa, bubrenja i disperzije gline i na taj način narušava se struktura i dolazi do promena hidrouličkih svojstava. U ovakvim slučajevima mere popravke se sastoje u dodavanju gipsa ili drugih hemijskih jedinjenja koji će povećati koncentraciju drugih katjona i smanjiti mogućnost vezivanja natrijuma za kompleks zemljišta.
Međutim i primena vode za navodnjavanje sa niskom koncentracijom soli i niskog pH može delovati korozivno na metalne delove sistema za navodnjavanje, a takođe u takvim uslovima može doći do ispiranja kalcijuma iz zemljišta, a time se narušava struktura zemljišta.
Za agrotv.net: Mr Anka Kačarević, PSSS Beograd
Foto: Envato
