Leptirnjače u tropoljnom plodoredu

26

Računa se da pšenica i kukuruz pokrivaju do 60% obradivih površina kod nas i kao posledicu toga imamo na našim proizvodnim parcelama najčešće dvopoljni plodored pšenica-kukuruz ili na manjim čak i gajenje kukuruz u monokulturi.

Kada bi dvopoljni pšenica-kukuruz plodored preveli svuda gde to dozvoljavaju uslovi spoljne sredine i zemljišta bar u tropoljni, a kao primer mogu da posluže pšenica-soja-kukuruz (karakteristično za područja ispod Save i Dunava ), naši poljoprivredni proizvođači bi imali sledeće prednosti:
– bolje korišćenje hranljivih elemenata iz zemljišta
– efikasniju borbu protiv štetočina, bolesti, korova
– racinalnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije.

Kako se ove gore navedene prednosti postižu?

Uvođenjem neke leptirnjače kroz tropoljni plodored prekidamo životni ciklus štetočina, bolesti i korova. Soja ili ostale leptirnjače obogaćuju zemljište azotom, povećavaju se prinosi naredne kulture posle leptirnjača bez dodatnih ulaganja, raspoređuju se troškovi proizvodnje na celu sezonu.

Iskustvo naših proizvođača pokazuje da gajenje kukuruza u monokulturi ima dugoročno veliki uticaj na smanjenje prinosa kukuruza i to između ostalog i kroz pojačano prisustvo korova koji su stalno prisutni, a teško se suzbijaju i sve češćom pojavom kukruzne zlatice na našim parcelama. Jedini efikasan način borbe protiv sirka i kukuruzne zlatice je gajenje kukuruza u plodoredu.

Zbog svega ovoga slobodno možemo reći da su leptirnjače odličan predusev, posebno za kukuruz.

Biomasa leptirnjača se brzo razgrađuje i dopunski obogaćuje zemljište biološki vrednim azotom koji je proizveden azotofiksacijom.

Ne bi trebalo zaboraviti da se jednogodišnje leptirnjače proizvode najčešće radi dobijanja zrna koje ima primenu u ishrani ljudi i domaćih životinja, i kod ovih zadnjih predstavljaju važan izvor proteina u ishrani direktno ili posle industrijske prerade.

Za jednogodišnje leptirnjače važi da donose ekonomsku dobit, da se njihova proizvodnja može obaviti sa već postojećom mehanizacijom na većini naših gazdinstava ,tako da je i to još jedan razlog za uvođenje tropoljnog plodoreda sa jednogodišnjom leguminozom pored pšenice i kukuruza.

Preporuka je da naši poljoprivredni proizvođači, ratari i stočari, što više uvode tropoljni plodored na svojim parcelama i to sa sojom gde god je to moguće zato što ona ostavlja čistu parcelu od korova, rastresito zemljište, a i može se izborom sorte približno odrediti vreme žetve što nam daje vremena da na vreme obradimo parcelu i pripremimo je za naredni usev.

Izvor: Miloš Nikoletić, PSSS Beograd

Foto: Pixabay


reklama