Sweden/USAID FARMA II projekt podržao je Eko-Bosanku Posavina u nabavci opreme za čišćenje i sušenje lešnik, a kompanija je izvezla 42 tone suvog proizvoda u Hrvatsku.
Za uzgoj lešnika potrebno je dosta vremena, kaže Pero Matić, vlasnik firme Eko-Bosanka Posavina iz Dervente.
– Od momenta kada pripremite zemlju i posadite sadnice, potrebno je sedam godina da lešnik počne davati plod. Do tog trenutka imate samo troškove – priča Pero.
Eko-Bosanka je veliki poljoprivredni proizvođač. Osnovana 2007. godine kompanija sada uzgaja žitarice na 1.600 hektara. Od 2012. počela je da sadi i lesku, a od tada je plantaža narasla na 200 hektara. U 2020. godini prvih zasađenih 35 hektara počelo je da daje plod, 1,2 tone po hektaru. Sa 42 tone proizvoda sada su i zvanično u poslu sa lešnicima.
Eko-Bosnaka je počela da uzgaja lešnik kako bi diverzifikovala proizvodnju. Osim plantaže, ima i matičnjak gde godišnje proizvede 60.000 sadnica leske, a pruža i usluge poput pripreme zemljišta, sadnje, ali i održavanja plantaža drugih uzgajivača.
– Još je desetak ljudi sa ovog područja odlučilo da uloži u proizvodnju lešnika. Imaju dodatnih 80 hektara koji su u različitim fazama razvoja, a mi u biti za njih upravljamo tim plantažama – objašnjava Pero.
EU je jedan od najvećih svetskih uvoznika jestivih orašastih plodova, 40 odsto globalnog uvoza. Sa sestrinskom firmom u Hrvatskoj, Eko-Bosanka će sve svoje lešnike izvoziti u EU.
Lešnicima je potrebno sedam godina da počnu da daju plodove, ali biljka traje 50 godina, tako da se tu radi o dugoročnoj investiciji, dodaje Pero.
On napominje da su lešnici posebni jer rastu tamo gde druge orašaste vrste neće, a ceo plod je upotrebljiv.
– Od jedne tone lešnika sušenih u ljusci dobijamo 400 kilograma jezgre i 600 kilograma ljuske. Jezgra se može dalje obrađivati ili konzumirati, dok se ljuska koristi za proizvodnju peleta za grijanje, tako da nema otpada – pojašnjava Pero.
S nula otpada i sigurnim tržištem, odluka Eko-Bosanke da uđe u posao s lešnicima bila je ispravna. Njihov profit na prve 42 tone proizveda premašio je 150.000 KM.
Kako su lešnici proizvod koji propada ukoliko se ne preradi i pravilno uskladišti, Eko-Bosanka je, osim ulaganja u ekspanziju plantaže, morala da ulaže i u opremu za pranje i sušenje lešnika koja bi njihovom proizvodu dala duži životni vek. Prijavili su se za bespovratna sredstva pri Sweden/USAID FARMA II projektu koji je prepoznao proizvodni potencijal i sufinansiranje je odobreno.
– Zahvaljujući FARMA II projektu, koji je sa nama udružio snage, sada imamo opremu za preradu lešnika, a pomogli su nam i u implementaciji HACCP sistema sigurnosti hrane. Dok je HACCP jedan od preduslova za izvoz, sušeni lešnici mogu se skladištiti i do dve godine, što nas stavlja u bolju poziciju u pregovorima o izvoznim poslovima. Nadalje, sušeni lešnici imaju višu maloprodajnu cenu, kao proizvod s dodanom vrednošću.
Perina vizija za proizvodnju lešnika uključuje dalji rast.
– Planiramo proširiti našu plantažu na 500 hektara i u jednom trenutku doći do godišnje proizvodnje od 1.500 tona lešnika – kaže on.
I dok se kuju novi planovi i širenje se nastavlja, iduće godine će već doći do rasta proizvodnje.
– U 2021. godini, kako stabla starija od sedam godina počinju davati veće prinose, a nova stabla počnu davati prve prinose, imaćemo 70 do 80 tona lešnika. Te količine će rasti iz godine u godinu i to je ono što želimo i što nam treba. Oprema koju sada imamo biće dovoljna još najmanje pet godina, pre no proširenje kapaciteta za preradu postane potrebno. To razdoblje daće nam malo prostora da dišemo i počnemo uživati u plodovima našeg rada – zaključuje Pero.
Foto: Pixabay, Unsplash
