Curculio nucum, kako glasi latinski naziv lešnikovog surlaša, jedna je od najznačajnijih štetočina leske jer izaziva ’crvljivost’ i opadanje plodova, a osim direktne štete, ’otvara vrata’ i za napade brojnih mikroorganizama.
Prve štete nanose odrasli oblici na lišću koje izgrizaju praveći pri tom male rupe, a posebno bušeći mlade tek zametnute plodove koji otpadaju. Tako oštećene plodove napadaju i razne gljivice. U plodovima se razvija larva koja izgriza jezgro ploda i puni plod izmetom, a napadnuti plodovi postaju neupotrebljivi.
Lešnikov surlaš ima jednu generaciju tokom dve, tri, pa ponekad i četiri godine. Prezimljavaju odrasle jedinke u zemljištu, a na leski se pojavljuju obično početkom maja kad se hrane na lišću. Ženke odlažu jaja u plodove leske prečnika 8-12 mm tako da se ne vidi mesto gde je jaje odloženo. Odlože obično oko 40 jaja. Iz jaja se posle pet do devet dana razvija larva. One čitav život provedu u plodu.
Običnu je u jednom plodu i jedna larva, koja se tu hrani i razvija. Posle 25-32 dana, kad se razvije, larva napušta plod kroz rupice i spušta se na zemlju. Na dubini 10-15 cm se zaprede u kokon. Deo larvi ostaje u kokonu preko zime i na proleće prelazi u odrasle oblike, a deo larvi ostaje u obliku kokona od jedne do tri godine.
Sa suzbijanjem se počinje čim se primete 3-4 odrasle jedinke po grmu ili stablu leske, što je kalendarski obično oko početka maja. Tretira se sredstvima na bazi metiokarba, fentiona, fosalona, diazinona i dr. Napad se može smanjiti i tretiranjem zemljišta oko leske sredstvima na bazi foksima i hlorpirifosa. Dobra mera je i duboko prekopavanje oko napadnutog stabla jer će se tako kokoni spustiti na veću dubinu, što će za posledicu imati uništavanje larvi.
Štete se mogu smanjiti i svim merama koje pogoduju razvoju leske i razvoju što većeg broja cvetnih pupoljaka.
Ako ste pobornik eko-zaštite, onda vam može pomoći macerat ljute paprike. Potrebno je razrediti 200 g suvog macerata sa 100 litara vode i tim preparatom prskati biljke tokom perioda vegetacije.
