Letnji radovi u rodnim zasadima jabuke

27

U toku letnjih meseci zasadi jabuke ulaze u nešto mirniji i tehnološki manje zahtevan period. Primarni porast mladara se završava, kao i faza drugog (junskog) opadanja plodova. Zaštita od najvećeg broja bolesti i štetočina je pri kraju, tako da se dobro štićeni zasadi rutinski privode krajnjem cilju, a to je berba.

U slučaju da je došlo do probijanja sistema zaštite voditi računa da zaraze ostanu lokalizovane i ne dođe do povećanja šteta, čime bi se poskupela zaštita, pogotovo kod prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti ploda (Venturia inaequalis), gde sekundarne (konidijske) zaraze mogu načiniti veliku štetu, a svaka kiša predstavlja potencijalni rizik. Problem mogu napraviti druga i treća generacija jabukinog smotavca (Carpocapsa pomonella), kao i napad crvenog pauka (Panonychus ulmi i Tetranychus urticae).

U letnjem periodu se vrši prva procena prinosa, koja služi kao osnova za ugovaranje plasmana jabuke.

U jabučnjacima, posebno onim sa smanjenim prinosom uslovljenim alternativnošću ili jačim prolećnim mrazevima, preporučuje se izvođenje zelene rezidbe. Obavljanjem kvalitetne zelene rezidbe postiže se više korisnih efekata. Uklanjanjem vodopija i drugog prirasta smanjuje se bujnost stabala, a samim tim i povećava razvoj rodnog potencijala za sledeću godinu. Smanjenjem lisne mase postiže se veća prozračnost krune stabla, čime se omogućava bolja obojenost kod crvenih sorti, a istovremeno smanjuje potencijal zaraze gljivičnim oboljenjima. U ogoljenim delovima krune prirast se ostavlja i postavlja (povijanjem) u položaj u kome će se potencirati formiranje rodnih pupoljaka.

Poželjno je nastaviti sa primenom preparata na bazi kalcijuma zbog sprečavanja pojave gorkih pega, kao i drugih fizioloških poremećaja, čime se omogućava kvalitetnije i dugotrajnije skladištenje plodova. Koristiti preparate koji nisu na azotnoj bazi. Azot u ovom periodu ima negativan efekat, jer podstiče porast i produžava vegetaciju biljaka, koje ne uspevaju da uđu pripremljene u period zimskog mirovanja i kao takve su osetljivije na niske zimske temperature.

Preporučuje se upotreba sredstava na bazi aminokiselina kao redovna mera, a pogotovo u periodima veoma visokih, tropskih temperatura, kao i situacijama kada su kolebanja temperature velika, jer se time pospešuju fiziološki procesi koji čine biljku otpornijom na stres.

Redovno održavati zemljište, kako u redu, tako i međuredno. Obradu u redu održavati frezom, a međuredni prostor u zasadima sa navodnjavanjem zatravljen. U zasadima bez sistema za navodnjavanje međuredove održavati kao jalovi ugar.

Izvor: Dipl. inž. Zoran Janković, PSSS Beograd

Foto: Alora Griffiths on Unsplash; Bethany Ballantyne on Unsplash; Matthew Rumph on Unsplash


reklama