Lipljan (lat. Thymallus thymallus) je slatkovodna riba koja pripada familiji Salmonidae, a poznata je i pod nazivima lipen, lipljen, lipan. Prijaju joj vode bogate kiseonikom.
Telo lipljana je vitko i izduženo, pokriveno relativnom sitnom, ali čvrstom krljušti. Leđa krasi neobično veliko i dugačko leđno peraje metalnoplave boje sa 3 – 4 reda krupnih crvenih i ljubičastih pega. Ima malu glavu koja se sužava u zašiljeni špic sa malim, jedva vidljivim ustima i slabo razvijenim kukastim zubima. Donja peraja su pepeljaste boje sa bledo-crvenim i violetnim prelivom na vrhu, a repno peraje je crvenkastobakarno, dok je bočno peraje sivo sa crvenim prelivom. Na bokovima iza glave ima nepravilno raspoređene crne pege. Iznad trbušnih peraja, sa obe strane tela, ima crvenkaste prelive. Za vreme mresta, naročito kod mužjaka, sve boje su jače izražene.
Lipljan najčešće naseljava vode severnog i srednjeg dela evroazijskog kontinenta. Kod nas ga najviše ima u srednjem i donjem toku Dunava. Najjužniji reka na Balkanu gde je moguće pronaći ovu ribu je Ljuča, zajedno sa Plavskim jezerom. U Srbiji se još može naći i u reci Tari, Drini, Ibru. Uglavnom su to reke koje spadaju u deo crnomorskog sliva.
Lipljen je riba čiji mrest zavisi od temperature i većinom se obavlja od aprila do sredine maja. U planinskim, hladnim rekama, mrest, upravo zbog temperature vode, počinje nešto kasnije. Ženka baca ikru u blizini mesta boravka, pod uslovom da su vode duboke, a i da su svi ostali uslovi povoljni. Ikru polaže u jame duboke 50 – 100 cm. U nepovoljnim uslovima, lipljen na mrest odlazi u obližnje potoke sa toplijom vodom i pogodnijim dnom. Takve migracije su uobičajene kod jezerskih vrsta jer se lipljen ne može mrestiti na velikim dubinama. Polnu zrelost stiče u trećoj godini, dok je potpuno polno zreo u četvrtoj i petoj godini. Plodnost lipljana nije velika. U zavisnosti od starosti, ženka položi u proseku 3 000 – 6 000 jajašaca ikre. U našim rekama lipljan se mresti pri temperaturi vode od šest do deset stepeni. Na plodnost i na mrest lipljana u Srbiji veliki uticaj imaju ekološki činioci, koji na mnogim našim vodama utiču da mrest uspe svake pete godine.
Lov lipljena se uglavnom sastoji u mušičarenju. Lov ove ribe samo prirodnim mamcima je zabranjen u našoj zemlji, a isto tako je i kažnjiv zakonom. Poznata je činjenica, da lipljan posle mresta nije puno izbirljiv, ali u 90% slučajeva napada mokre mušice. Kasnije, kad voda postane toplija, lipljan se diže na površinu vode i uzima tzv. „suve” mušice. Za ovu ribu slobodno možemo reći da definitivno nije ranoranilac, tako da ribolovci uglavnom na ribolov odlaze između 9 i 16 časova.
Ono što se smatra posebnom veštinom, kad je u pitanju lov na ovu ribu, definitivno je veština pravilnog odabira veštačkih mušica koje će lipljan zagristi. Obavezno se te mušice vezuju na manjim udicama veličine od 12 do 14. Isto tako, lipljan se veoma često može uočiti na nekim vodama tako što pravi kolutove na površini.
Kod lipljana nema neke drastične razlike u mušicama od reke do reke. Znači, uglavnom se slične mušice koriste na svim vodama. U te veštačke mušice se ubrajaju one kao što su: fazanska, golden, zečje uho i još nekoliko njih. Od suvih mušica najpoznatije su jednodnevke, mravci i one sa CDC perom.
Izvor: Wikipedia, zanimljiv.org
Foto: Wikipedia, Pixabay
