Zelena salata, latinski naziv Lactuca sativa, jednogodišnja je biljka koja se gaji za ishranu tokom cele godine, i za svaki od varijeteta karakteristično je da su veoma ukusni, bogati mineralima i vitaminima.
Zelena salata pogodna je za gajenje tokom cele godine (na otvorenom i u plasteniku), a pošto ima kratku vegetaciju od 35 do 90 dana, gaji se kao glavni usev i kao međuusev. Najpoznatiji varijeteti su lisnata salata, salata za rezanje, rimska, šparglasta i glavičasta salata, a u Srbiji je najzastupljenija proizvodnja glavičaste salate – puterice.
Uslovi za uspešan uzgoj
Najvažnije je izabrati adekvatnu sortu za određeni period gajenja. Od toga zavise zarada i isplativost uzgoja salate. Ako se, na primer, gaji prolećna sorta zimi, salata neće da zavije glavicu, dok, u slučaju da zimsku sortu gajite na leto ili proleće, salata jako brzo obrazuje cvetno stablo.
Još jedan važan uslov je temperatura. Odgovarajuća temperatura za zavijanje glavice je 16 stepeni. Salata može da podnese i mrazeve i niske temperature, ali tada će kvalitet ploda biti manji.
Setva
Jedan gram sadrži između 800 do 1.200 semena salate. Klijavost traje 4 do 5 godina, a niče za svega 5 do 7 dana. Salati odgovaraju kisela ili neutralna zemlišta polurastresita i sa malom količinom soli.
Rana prolećna proizvodnja kreće setvom između 15. i 30. oktobra u negrejanim plastenicima, ili od 1. do 15. decembra u grejanim. Salata će stići za berbu krajem februara, početkom marta. Nemojte nedostatak svetlosti nadoknađivati povećanjem temperature.
Kasno prolećna proizvodnja počinje setvom krajem decembra i početkom januara, a za berbu pristiže krajem marta i početkom aprila. Proizvodnja može da prođe i bez grejanja, ali sa obaveznim prekrivanjem agrilom.
Letnja proizvodnja salate se odvija na otvorenom. Setva je od maja do jula, kada salata stiže od jula do polovine septembra. Za ovu proizvodnju birajte salatu koja ne ide u cvetno stablo.
Jesenja proizvodnja je moguća u zaštićenom i na otvorenom prostoru. U zaštićenom prostoru setva je od polovine avgusta do polovine septembra, a proizvodnja na otvorenom podrazmeva setvu od polovine jula do polovine avgusta.
Zimske proizvodnja podrazumeva setvu od polovine septembra do polovine oktobra a salata pristiže krajem decembra do polovine januara.
Sadnja
Rasad se pravi u lejama, tresetnim kockama, jiffy pločicama ili u kontejnerima, a primenjuje se naturalno ili pilirano seme. Salata traži zemlju koja mora biti plodna, humusna i nezaražena.
Setva u redove obavlja se sa 1 do 3 gr semena po kvadratnom metru. Pravilniji raspored pri setvi je moguć mešanjem semena sa peskom. Za mesec dana od nicanja, mlade bijke su spremne za rasađivanje.
Održavanje rasada
Proizvodnja rasada salate traje od 4 do 6 nedelja u zavisnosti od vremenskih uslova i vrste rasada.
U periodu rasađivanja, biljke traže đubrivo sa većim procentom fosfora. U slučaju zimske salate, rasad se mora provetravati uz spuštanje temperature, dok je pri letnjoj proizvodnji rasada obavezno senčenje.
Rasađivanje
U odnosu na način proizvodnje rasada, razlikuje se tehnika rasađivanja. Ako je rasad u kockama, kocke se ulažu do 1/3 u zemlju. U slučaju da je rasad u čašama, tada se ulaže u zemlju do 2 cm dubine. Pre rasađivanja treba zaliti i kocke i zemlju, a nakon rasađivanja i zemljište sa 4 do 5 mm vode u kojoj smo rastopili fosforno đubrivo.
Robusnije sorte salate sa većom glavicom imaju veće listove rozete, i rasađuju se na razmak 25×25 ili 25×30 cm. Sitnije sorte rasađujemo na 20×25 cm što je 20 biljaka po metru kvadratnom.
Rasađivanje se može obaviti ručno i mašinski. Na većim površinama sadnja se može obavljati u višeredne trake, a malč folije daju odlične rezultate.
Bolesti zelene salate
Ponekad je moguće da se lisne drške salate osuše na krajevima i dobijaju mrku boju. Ovo se dešava kada naglo nastupi sunčano vreme posle oblačnog, u uslovima veće vlažnosti. Preventiva za ovu pojavu je učestalije zalivanje ali sa manjom količinom vode.
Kada rubovi unutrašnjih listova postanu crne boje i sluzavi to znači da biljci nedostaje svetlost.
Problem rešava provetravenje, a nekada i grejanje plastenika.