List „Poljoprivrednik” je 2. decembra 2022. napunio 66 godina kontinuiranog izlaženja, što ga čini jedinstvenim specijalizovanim novinama u oblasti agrara.
Sada već daleke 1956. godine iz štampe je izašao prvi broj novina koje su tokom vremena postale i ostale verne ideji pravilnog i pravovremenog informisanja poljoprivrednika, ali i svih onih koji su neposredno ili posredno vezani za agrar. Stoga nije slučajno što je list „Poljoprivrednik” već od prvog broja na tržištu popularno nazvan „agronom u kući”.
U vreme pre interneta i mobilnih telefona, list „Poljoprivrednik” je često bio jedini izvor informacija o novim trendovima u primeni agrotehničkih mera, razvoju novih sorti i hibrida, produktivnijih rasa životinja, o pravilnoj primeni pesticida, plodoredu, navodnjavanju, inovacijama u oblasti poljoprivredne mehanizacije…
List „Poljoprivrednik“ od svojih prvih brojeva pisao o problemima u razvoju domaće poljoprivrede, ali i ukazivao na moguća rešenja i razvojne perspektive. Sve vreme „Poljoprivrednik” je bio hroničar promena u agraru i napretka agrarne nauke i struke. Novinari su sa brojnim eminentnim naučnicima i stručnjacima, koji su od početka bili deo „Poljoprivrednikovog” tima, prenosili najnovija agrarna saznanja do onih koji su ih primenjivali u praksi – poljoprivrednika. Na stranicama lista zabeležene su promene društveno-ekonomskog sistema i njihove posledice na agrar, izmene svojinskih odnosa, veličine poseda, tranzicija agroprivrede, izmene agrarne politike…
List „Poljoprivrednik“ je u svom prvom broju, objavljenom 2. decembra 1956. godine, upozorio na „najbolniji problem naše poljoprivrede“, kako su ga tada okarakterisali novinari, a to je nedostatak stručnih kadrova. Upozoreno je na mali broj visokoobrazovanih kadrova u poljoprivredi. Tada je na oko 2.000 hektara bio raspoloživ samo jedan agronom. Takođe, ukazali su i na problem da prosečno godišnje oko 5 odsto poljoprivredne proizvodnje propada zbog loših seoskih puteva.
U prvom broju lista “Poljoprivrednik“ najavljena je i izgradnja sistema Dunav–Tisa–Dunav, uz napomenu da će se izgradnjom ovog sistema kanala „omogućiti dve žetve sa masne crnice, a mnogi zemljoradnici osloboditi straha zbog klimatskih ekstrema, usloviti povećanje i sigurnost proizvodnje”. Koliko je ova tema aktuelna, govori činjenica da se i sada u trenutno najveća ulaganja ubrajaju ona za izgradnju sistema za navodnjavanje, tj. obezbeđivanje dovoljno vode za rast useva. Ova tematika imaće sve veći značaj u svetlu aktuelnih klimatskih promena.
Priče iz života zadruga, koje su tokom proteklih 66 godina zabeležene perom novinara i objavljene u „Poljoprivredniku”, dragocena su vrednost i svedočanstvo prošlih vremena. Zabeležio je „Poljoprivrednik” šta se dešavalo, na koji način su se zadruge tokom proteklih 65 godina transformisale, zašto su napredovale i propadale i kako su se ponovo pokretale.
Perom novinara zabeleženo je i šta su zadruge značile za seljake, poljoprivredne proizvođače, kako su ih podsticale da rastu, osavremanjavaju i prozvodnju i svoje gazdinstvo. Bile su zamajac razvoja svakog sela. Uvodile su nove tehnike i tehnologije, najpre na svojim, a potom i na imanjima poljoprivrednika. Usmeravale su ih šta da proizvode i šta mogu bolje da prodaju i ostvare veću zaradu. Kako da najpametnije ulažu, a da im se uloženo vrati. Kako, što bi danas rekli, da budu konkurenti. I da se ne brinu kome će prodati svoj proizvod. Učile su ih da se okrenu i razvoju stočarstva i da postanu robni proizvođači.
„Poljoprivrednik” je od svojih prvih brojeva pratio stvaranje prvih hibrida kukuruza, koji će doneti revoluciju u proizvodnji i prinosu ove važne žitarice. Kao i sve „novotarije”, i upotrebu hibrida u praksi pratilo je veliko nepoverenje. Stručnjaci su, u saradnji sa novinarima, učili poljoprivrednike kako da upotrebljavaju veštačka đubriva, primenjuju plodored, ali i kako da se bore protiv bolesti i štetočina u usevima i zasadima.
“Poljoprivrednik” je, moglo bi se reći, imao ulogu sličnu današnjoj prognozno-izveštajnoj službi, jer je na svojim stranicama objavljivao upozorenja i preporuke proizvođačima. Danas „Poljoprivrednik” uči ratare, voćare, vinogradare, povrtare kako da uštede, a postignu isti prinos kao ranije, ili još veći. Za poljoprivrednike su posebno važni tekstovi o značaju preciznog navodnjavanja i o tačnoj i pravovremenoj primeni pesticida i biljnih hraniva.
List „Poljoprivrednik” je tokom svog postojanja propratio sve značajne promene koje su se dogodile u našem stočarstvu. Svih ovih godina bio je veran pratilac naše najznačajnije agrarne smotre – Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, u okviru kojeg se održava najvažnija republička izložba stoke. „Poljoprivrednik” se u svojim tekstovima borio i protiv nadriveterinarstva koje, kako se navodi u jednom tekstu, ne treba tolerisati. Kako je vreme odmicalo, tako su se i teme menjale. Godine 1997, na primer, u listu „Poljoprivrednik“ se obrađuju teme poput kloniranja, kao najsavremenije metode genetskog inženjeringa. List „Poljoprivrednik” je među prvima pisao o digitalizaciji farmi, prenoseći iskustva iz Holandije, Kanade, Danske i drugih država koje su gotovo potpuno kompjuterizovale postupak ishrane, lečenja i monitoringa životinja. Uz sve ove moderne tehnologije nije zaboravljena ni važnost očuvanja klime i biodiverziteta, pa su čitaoci redovno informisani o metodama organskog stočarstva i važnosti čuvanja životinjskih genetičkih resursa.
Od svog osnivanja do danas list „Poljoprivrednik” ima dvostruku ulogu: svedok vremena i protagonista novih tehnologija koje su svojevremeno postale sastavni deo poljoprivredne proizvodnje.
U vreme nastanka lista poljoprivredna mehanizacija, traktori, vršalice i mašine za obradu bili su poznati poljoprivredni alati, ali ne značajno zastupljeni i dostupni. Još u prvom broju postojao je i odeljak sa nadnaslovom „Nove mašine”. To jasno ukazuje na ulogu lista kao protagoniste novih tehničkih rešenja namenjenih poljoprivredi.
Deo novina posvećen poljoprivrednoj tehnici nije bio samo usredsređen na proizvode domaće industrije, već je prostor bio rezervisan i za tehniku zapadnoevropskih proizvođača. U okviru lista „Poljoprivrednik” je osamdesetih godina prošlog veka izlazio poseban dodatak posvećen poljoprivrednoj tehnici – „Podlistak o poznavanju, rukovanju, održavanju i korišćenju mašina i opreme u poljoprivredi”.
Mnogi tekstovi koji su pre više decenija objavljeni u „Poljoprivredniku” bili su vizionarski i upozoravali su na značaj unapređenja agrarne nauke i poštovanja stručnih saveta.
Danas, kada se svet suočava sa nedostatkom hrane i ćudljivom klimom, pravo je vreme da se vratimo aktuelnoj agrarnoj nauci, koja nas uči ne samo kako da proizvedemo više već i kako da sačuvamo životnu sredinu. A u takvom svetu, “Poljoprivrednik” ima svoje mesto i sigurno može da pomogne.
Foto: Poljoprivrednik