Naučnicima na Univerzitetu ’Hohenheim’ u Štutgartu, prvi put je pošlo za rukom da razviju potencijalno sredstvo koje bi, jednostavnim dodavanjem u prihranu, trebalo da pčelinja društva u košnicama konačno oslobodi varoe.

Varoa (Varroa destructor) je u celom svetu poznata kao jedan od najopasnijih neprijatelja pčela, i u roku od jedne do maksimalno tri godine može da uništi celo pčelinje društvo. Do sada su pčelari za uništavanje varoe koristili agresivna hemijska sredstva (organske kiseline) ili sintetička sredstva koja su razvijala rezistentnost kod parazita, ali i ostavljala rezidue u pčelinjim proizvodima.

Sve to trebalo bi da ode u zaborav ako u upotrebu uđe litijum hlorid. Posle više od 25 godina istraživanja i eksperimentisanja, ovo je prvi put da je u globalnoj borbi protiv varoe na raspolaganju novo aktivno sredstvo, koje ima potpuno drugačiji efekat od prethodnih. Već se vode razgovori sa pojedinim kompanijama u cilju proizvodnje i dobijanja odobrenja za njegovu primenu.

U pitanju je jedno veoma jeftino aktivno sredstvo koje, na osnovu podataka do kojih su došli naučnici, ne izaziva nikakve neželjene efekte kod pčela, pčelara ili potrošača, a lako je za primenu.

Dr Peter Rosenkranc, vođa projekta, objašnjava prednosti novog sredstva.

– Litijum hlorid se može dodavati pčelama u sirup za prihranu. Tokom naših istraživanja čak su i veoma male količine soli (litijum hlorida) bile dovoljne da u roku od samo nekoliko dana ubiju sve varoe koje su se nalazile na pčelama – bez bilo kakvog neželjenog efekta ili posledica po pčele.

Posebno je zanimljiva dostupnost litijum hlorida u prirodi. Naime, globalne rezerve litijuma procenjuju se na preko 40 miliona tona, mahom u obliku soli litijum hlorida, najčešće u slanim jezerima i mineralnim izvorima.

Inače, litijum hlorid je u humanoj medicini upotrebljavan od sredine 20. veka kao antidepresiv.

Međutim, pre nego što sredstvo može da počne da se prodaje kao lek za pčele, potrebna su dodatna ispitivanja za određivanje najbolje doze i eliminisanje potencijalnih neželjenih efekata za pčele i korisnike, kao i rizika od ostataka u medu ili vosku.

Tim Dr Rosenkranca je do saznanja o mogućoj upotrebi litijum hlorida protiv varoe došao potpuno slučajno, dok su pokušavali da primene metodu RNK interferencije za isključivanje pojedinih gena kod parazita.

Izvor: nature.com