Didymella applanata, odnosno Xenodidymella applanata, gljivica je koja na malini izaziva ljubičastu pegavost izdanaka. Takođe, na kupini dovodi do pojave oboljenja poznatog kao kestenjasta pegavost.
Prvi simptomi bolesti se u našim uslovima najčešće uočavaju krajem juna i tokom jula na lišću mladih, jednogodišnjih izdanaka. Najpre se javljaju sitne mrke pege sa mrkožutim obodom na ivicama lišća odakle se šire ka glavnom lisnom nervu.
Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku slova „V“. Obolelo lišće je često nepravilnog oblika i prevremeno opada.
Zaraza se sa lišća, preko lisne drške, širi na noduse. Na zahvaćenim izdancima se javljaju tamne, kestenaste pege, koje se šire oko pazušnih pupoljaka i duž internodija. Često se pege sa susednih nodusa spajaju, pa bude zahvaćen ceo izdanak. Kasnije, u toku jeseni, pege se slabo primećuju jer se na lastarima formira stara kora. U toku zime se na lastarima javljaju srebrnaste pege (izbeljivanje izdanaka). Na zaraženim lastarima u proleće najčešće ne kreću pupoljci.
U suzbijanju ove bolesti veoma je značajno da se Didymella applanata ne donese sadnicama u mladi zasad, te sadnice treba nabavljati od specijalizovanih rasadnika, gde se izdanci vade svake godine, tako da u proleće, kad rastu novi izdanci, nikada nema starih izdanaka. Kako se bolest održava u starim izdancima, gde se stvara ogromna masa spora, zaražene lastare je neophodno ukloniti odmah posle berbe, kako ne bi prezimeli i raširili zarazu. Rezidbom je potrebno obezbediti odgovarajući razmak između izdanaka, čime se omogućava slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i tako umanjuje mogućnost pojave bolesti.
U preventivnoj zaštiti koriste se preparati na bazi bakra tokom faze intenzivnog rasta izdanaka, pa do početka cvetanja u intervalima od 8 do 12 dana, u zavisnosti od infekcionog potencijala i uslova za ostvarivanje zaraze.
Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka sumporno-krečnom čorbom u periodu pojave pupoljaka (neposredno posle pojave pupoljaka prečnika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.
Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom preparata na bazi azoksistrobina (neposredno pred cvetanje i dve nedelje pre berbe), mešavine piraklostrobina i boskalida (dve nedelje pre berbe), ili fenheksamida. Preparate naizmenično rotirati zbog rizika od razvoja rezistentnosti.
Izvor: „Zaštita maline”, 2011 godina, (dipl. inž. Slobodan Tomić, dipl. inž. Radmila Veličković, dipl. inž. Jelena Grbić – PSSS Kraljevo)
Foto: PIS Vojvodine, Delta Agrar, Mary Ann Hansen, Virginia Polytechnic Institute and State University, Bugwood.org, Penn State Department of Plant Pathology & Environmental Microbiology Archives, Penn State University, Bugwood.org