Na svega nekoliko kilometara od užurbanih ulica Venecije, na ostrvu Sant’Erasmo, poznatom kao „bašta Venecije“, raste cenjeni italijanski delikates – ljubičasta artičoka, poznata kao carciofo violetto di Sant’Erasmo.
Njeni prva pupoljci beru se ručno tokom kratkog perioda od dve nedelje svakog proleća. Ovi mali, konusni pupoljci, veličine pola dlana, toliko su nežni da se mogu jesti sirovi, a njihov ukus prelazi iz početne gorčine u slatkoću, sa suptilnim slanim notama koje odražavaju lagunu iz koje potiču.
Zbog svoje retkosti i jedinstvenog ukusa, baš oni su postali meta falsifikatora. Iako slične ljubičaste artičoke rastu u Toskani, Sardiniji i Siciliji, venecijanski uzgajivači tvrde da je samo artičoka sa Sant’ Erasma prava. Guja Kamerino, jedna od četiri farmera na ostrvu Le Vinjole, ističe da svaka biljka daje samo jednu castraùru, odnosno prvi pupoljak godišnje, što dodatno povećava njihovu vrednost.
Ova artičoka je prepoznata i od strane italijanskog pokreta Slow Food, koji je uvrstio u svoj registar proizvoda koji zaslužuju zaštitu zbog svoje autentičnosti i ugroženosti. U Veneciji, ovi delikatesi nisu samo gastronomski užitak, već i simbol lokalnog identiteta i ponosa.
U svetu gde se autentičnost često gubi pred masovnom proizvodnjom, venecijanski uzgajivači artičoka nastavljaju da čuvaju svoju tradiciju, nudeći svetu jedinstveni ukus koji se ne može replicirati.
Izvor: BBC
Foto: Pixabay