Sorta breskve ljubinka nastala je metodom planske hibridizacije ukrštanjem sorti flaminija i spadoni na Radmilovcu, oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu oplemenjivačkim radom profesora Dragana Nikolića, Vere Rakonjac, Dragana Milatovića, Aleksandra Radovića i Gordana Zeca. Odobrena je i stavljena na listu priznatih sorti 2023. godine.
Sorta ljubinka se odlikuje kasnim vremenom sazrevanja (kraj avgusta i početak septembra), cveta srednje pozno, cvet je zvonast. Rano prorodi, rađa redovno i obilno. Prinos u trećoj godini po sadnji iznosi oko 10 kg po stablu, odnosno oko 12 t/ha. Stablo je bujnog rasta, dobre otpornosti na zimske, a zbog poznijeg cvetanja i na prolećne mrazeve.
Plod je krupan, prosečne mase oko 180 g, okruglastog oblika. Pokožica ploda je žute boje, tanka sa retkim maljama. Veći deo površine ploda (oko 80%) je prekriven dopunskom crvenom bojom. Koštica je srednje krupna, okruglastog oblika i lako se odvaja od mesa (kalanka).
Meso ploda je žuto, sočno i kvalitetno, slatkog ukusa i izražene arome. Odlikuje se visokim sadržajem rastvorljivih suvih materija (oko 18%) i šećera (12%) i srednjim sadržajem kiselina (oko 0,8%), tako da spada u grupu slatkih do slatko-nakiselih sorti breskve.
Ljubinka je kvalitetna sorta breskve kasnog vremena sazrevanja i dobre otpornosti koja svojim proizvodnim karakteristikama zaslužuje da se nađe u proizvodnim zasadima, naročito u beogradskom podunavlju gde je i nastala.
Izvor: Dipl. inž. Zoran Janković, PSSS Beograd
Foto: PSSS Beograd